Ona primećuje da je fizičko nasilje u školama sve brutalnije, a svedoci smo brojnih slučajeva gde deca mimo svih normi, ne samo zakonskih, nego i ljudskih, prelaze granice i povređuju jedni druge.

"Osim tog fizičkog nasilja koje je vidljivo i može se lako konstatovati, postoje i suptilniji oblici nasilja. To su marginalizacija, vređanje, etiketiranje, omalovažavanje, udruživanje grupe protiv nekog deteta ili grupe dece, pravljanje klanova. Ti suptilniji vidovi nasilja, takođe, imaju duboko korozivno dejstvo i utiču na osobu, na ličnost deteta ili mlade osobe", navela je Vulić Bojović.

Naglašava i da snimci nasilja, verbalnog ili fizičkog maltretiranja, neretko osvanu na društvenim mrežama, što dodatno stigmatizuje i otežava položaj žrtve.

"Svaka, čak i negativna pažnja koja se ukaže počiniocima takvih oblika nasilja je nešto što hrani njihovu potrebu da budu vidljivi, da budu prepoznatljivi. Naravno, to je dodatno povređujuće za žrtve, jer je onda njihova patnja vidljiva, mnogo puta podeljena i dopire do većeg broja ljudi", rekla je Vulić Bojović.

Ranije je važilo da su dečaci češće počinioci vršnjačkog nasilja, ali danas je, primećuje FoNetova sagovornica, ravnopravnost i tom segmentu uzela maha.

"Nekada su dečaci bili ti koji su nestašni, pa onda i lakše ulaze u takve vrste interakcije. A sada smo svedoci toga da podjednako i dečaci i devojčice učestvuju u nasilnim oblicima ponašanja jedni prema drugima. Mislim da je to nešto što je tekovina savremenog načina života. Razlike u polovima više se na taj način ne mogu prepoznati", smatra Vulić Bojović.

Ona svojim kolegama u školama, ali roditeljima šalje naizgled jednostavan i konkretan savet - slušajte decu.

"Detektujte suptilne promene - povlačenje ili neku vrstu neobičnosti u ponašanju. Često su osobe koje su počinioci nasilja i sami žrtve nasilja. Nekada činjenje nasilja kao da poništava tu poziciju žrtve. Budite obazrivi, odrasli su jako odgovorni da to prepoznaju i da pomognu deci da prevaziđu te probleme sa kojima se suočavaju", poručuje Vilić Bojović.

Ona ocenjuje i da je prevencija jedini nači da se smanji obim vršnjačkog nasilja i nasilja u školama - učenje životnih veština, nenasilne komunikacije i nenasilnog rešavanja konflikata.

"To su veštine koje mogu da pomognu deci da u nekim situacijama prevaziđu eventualnu napetost i konflikt koje imaju i tu su odrasli zaista jako važni i mogu da budu ključni faktor u preveniranju", kazala je Vulić Bojović.

Iskusan psiholog priznaje da je u društvu koje je dosta duboko uronjeno u nasilje i etiketiranje onih koje doživljavamo kao različite od sebe jako teško odgajati decu koja su nenasilna, mirna, staložena i koja druge tretiraju sa poštovanjem.

"Deca će kao najslabija karika, odnosno karika sa najmanje moći, odigravati dinamiku čitavog društvenog sistema. Zato imamo porast i toliko brutalne oblike nasilja. Mnogo je važno obratiti pažnju na to kako ljudi komuniciraju jedni sa drugima, kako tretiraju jedni druge, kako stupaju u odnose jedni sa drugima. To treba da bude promenjeno uz više poštovanja, sa više uvažavanja, sa više tolerancije. Onda će i deca to upiti kao sunđeri i početi da se ponašaju malo drugačije jedni prema drugima", zaključila je Radmila Vulić Bojović. (kraj) djv/bom/dj