Prema evidenciji Saveza slepih Srbije, u 44 lokalne organizacije te organizacije evidentirano je oko 12.000 slepih i teže slabovidih osoba, ali Brkić napominje da taj broj nije konačan, jer je članstvo u Savezu dobrovoljno.

Napominje i da je među evidentiranim članovima i 10 do 15 odsto maloletnih osoba, koje na vanrednim parlamentarnim izborima neće imati pravo glasa.

Ona je navela da slepa osoba može samostalno da proveri da li se nalazi u biračkom spisku, dok joj je za samo glasanje i dalje potrebna pomoć druge osobe.

Promena u odnosu na raniji period jeste mogućnost da se slepa osoba na biračkom mestu potpiše faksimilom, kao i da na glasanje dođe sa psom vodičem.

"Međutim, kada je u pitanju sama metodologija kako da se zaokruži željeni broj kandidata na izbornom listiću, i dalje to radimo uz pomoć druge osobe", rekla je Branka Brkić i kao primer drugačije prakse navela Hrvatsku i Crnu Goru, gde slepe osobe mogu da koriste šablone pomoću kojih samostalno glasaju.

Prema njenim rečima, Evropski savez slepih je u istraživanju sprovedenom u 45 evropskih zemalja identifikovao sedam metoda glasanja za slepe osobe, pri čemu je najzastupljenije glasanje uz pomoć pomagača.

"Mi se zalažemo da se, pored mogućnosti da se glasa uz pomoć pomagača, obezbede i druge metode glasanja koje omogućavaju i samostalnost i bezbednost samog procesa", rekla je Branka Brkić.

Osim šablona, među mogućim rešenjima navela je glasanje putem pošte, elektronsko glasanje uz korišćenje asistivnih tehnologija, govorne automate i druge metode, ali ocenjuje da bi šabloni za početak bili najjednostavnije i najjeftinije rešenje.

Branka Brkić je posebno ukazala na potrebe slabovidih osoba, kojima bi na biračkim mestima trebalo obezbediti uvećan font, odgovarajući kontrast i dovoljno dobro osvetljenje, kako bi mogle da glasaju koristeći preostali vid.

Ona je navela da Savez nema podatke o tome koliko slepih i slabovidih građana izlazi na izbore, jer bi takva evidencija zadirala u biračko pravo pojedinca, ali smatra da bi birački odbori mogli da daju podatke o broju osoba sa invaliditetom koje glasaju, jer bi to bilo korisno.

"Voleli bismo da u budućnosti dobijemo povratnu informaciju koliko je slepih i slabovidih izašlo na birališta, ne zato da bi se uticalo na izbornu volju, nego da bi se potvrdila opravdanost uvođenja novih metoda samostalnog glasanja", rekla je Branka Brkić.

Dodala je da se pristupačnost ne odnosi samo na sam čin glasanja, već i na izbornu kampanju i informacije o izborima.

Za slepe i slabovide osobe, kako je objasnila, rezultati, statistike i druge informacije koje se prikazuju grafički trebalo bi da budu praćene naracijom, dok bi kampanje i drugi sadržaji morali biti dostupni u odgovarajućim formatima.

Brkić kaže da su se članovi Saveza obraćali toj organizaciji zbog problema sa ostvarivanjem biračkog prava, uključujući slučajeve u kojima su se pozivali i na Zakon o zabrani diskriminacije.

"Želeli su da budu uvaženi kao i svi ostali građani, da dostojanstveno dođu samostalno i da obave svoju građansku dužnost", rekla je Brnka Brkić.

Govoreći o izbornim programima i kampanji, ona je navela da je Savezu slepih Srbije, koji postoji 80 godina, važno da javne politike obuhvate slepe i slabovide osobe i da se u potpunosti primenjuje Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, koju je Srbija ratifikovala.

"Nikada ne može neko drugi umesto nas niti da odlučuje, niti da pregovara, a kamoli da prepoznaje šta su naši prioriteti", rekla je Branka Brkić, dodavši da Savez očekuje veće uvažavanje, partnerstvo i saradnju sa donosiocima odluka. (kraj) vbr/bom/dj