On je za skupštinskom govornicom rekao da je broj predmeta u 2019. godini 60 odsto veći nego godinu dana ranije i da je za to zaslužan jedan tražilac informacija koji je tražio informacije od svih prosvetnih ustanova u Srbiji.

"Po brojnosti idu informacije o vršenju nadzora nad obradom podataka o ličnosti i davanje stručnih mišljenja u vezi sa donošenjem i izmenom propisa ili njihovom primenom", rekao je Marinović.

On je ocenio da se institut prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i dalje koristi u velikoj meri i da ga, pre svega, koriste građani.

Marinović je rekao da su 70 odsto tražilaca informacija, koji se žale povreniku, pojedinci, potom slede udruženja građana, novinari i predstavnici medija, a zatim organi vlasti, političke stranke i njihovi članovi, advokat i, na kraju, privredni subjekti.

Prema njegovim rečima, podnosioci zahteva najteže dolaze do informacija koje su u vezi sa budžetskim sredstvima, javnim nabavkama, investicijama i drugim raspolaganjima i evidencijama javnih sredstava i imovine.

On je rekao da je broj tih žalbi u 2019. godini udvostručen u odnosu na 2018. godinu, kao i da je veliki broj podnet zbog ćutanja organa javne uprave, odnosno administracije.

"Preko 50 odsto žalbi koje dolaze kod nas su zbog nepostupanja, odnosno nepoštovanja osnovnog prava građana na dobijanje bilo kakvog odgovora", istakao je on.

Marinović je naveo da je zbog toga Ministarstvu državne uprave predložio da se prilikom izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zaštiti podataka o ličnosti propiše novčana kazna, koju bi prekršajnim nalogom odgovornim licima u organima javne vlasti, koji nisu postupali po zahtevu, izricao poverenik. (kraj) is/lč/dpv