Taj bi broj, prema njenoj poceni, mogao da bude i veći kada je reč o reformama koje NALED predlaže za 2022. godinu.

"Naš cilj je da napravimo bolji poslovni ambijent i gradimo Srbiju kakva bi mogla da bude, da građani imaju poverenja u državu, da razgovaramo i da javno - privatni dijalog bude temelj svake buduće reforme”, zaključila je Jovanović.

Osvrćući se na reformske rezultate u ovoj godini, Jovanović je istakla da su napravljeni pozitivni pomaci i podsetila da su država i NALED pokrenuli važne teme od značaja za poslovni ambijent.

Posebno kada je reč o formalizaciji sezonskog rada, reformama u zdravstvu, kroz program eZdravstvo, i radu na digitalizaciji registra poljoprivrednih gazdinstava, precizirala je ona i pohvalila sistemsku podršku države startap zajednici.

"Međutim, kao i u svakoj predizbornoj godini, a naročito kada je period između izbora kratak, to znatno umanji reformski apetit i pozitivne efekte političke stabilnosti koju imamo", ocenila je Jovanović.

Najavilla je, međutim, da NALED u 2022. godinu ulazi sa "nesmanjenim elanom", iako je Alijansa zabrinuta što će, s obzirom na izbore, rad na nekim od promena koje predlaže moći da krene tek narednog septembra.

Kada je reč o reformi radnog zakonodavstva, kao prvoj ključnoj reformi koju NALED predlaže, Jovanović se založila za ukidanje doprinosa za zdravstvo.

"Osim što bi obezbedilo zdravstvenu zaštitu za sve građane, ukidanje doprinosa za zdravstvo rasteretilo bi poslodavce značajnog troška i administracije, a pomoglo bi i radnicima kroz rast plata", objasnila je Jovanović.

Ističući da ta reforma nije jednostavna, niti besplatna, ali da bi se "dugoročno višestruko isplatila", ona je najavila da će NALED u narednoj godini zagovarati i proširenje reforme sezonskog angažovanja.

Takva reforma je već zaživela u poljoprivredi i uvela u sistem 60.000 ljudi koji su do tada bili neformalno angažovani, naglasila je Jovanović i predložila njeno širenje na sektore građevine, ugostiteljstva, turizma i poslova u kući.

Ona smatra da bi to bio dobar temelj i kičma za inicijativu Otvoreni Balkan, koja namerava da omogući slobodan protok radnika između Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

Da bi ti ljudi zaista imali podstrek da idu za poslom, potrebno je pojednostaviti postupak njihovog angažovanja, učiniti ih vidljivim i omogućiti njihovo legalno angažovanje u tim državama, poručila je Jovanović.

Prema njenim rečima, tim radnicima trebalo bi omogućiti pogodnost koju trenutno imaju sezonski radnici angažovani u poljoprivredi, a to je da ne gube stečena socijalna prava.

Oni sada, kako je predočila, radije traže da rade neprijavljeni, nego da rizikuju da za nekoliko meseci radnog angažovanja izgube socijalnu pomoć koja im mnogo znači.

“Iz istog razloga takvo rešenje predlažemo i za one angažovane putem drugih mera podrške aktivnom zapošljavanju, a posebno na radovima u javnom interesu", naglasila je Jovanović.

Kako je najavila, NALED bi "rado bio podrška reformskom ministru koji bi se upustio u ovaj poduhvat".

Kako drugu ključnu reformu u 2022. godini, NALED je označio oblast imovine, dodala je Jovanović i napomenula da je legalizacija jedan od prioriteta, s obzirom na dva miliona nelegalno izgrađenih objekata i potrebu da se to pitanje reši na održiv način.

"Predlažemo digitalizaciju postupka legalizacije, uz podsticaje građanima da prijave i ozakone imovinu", istakla je ona, ali je za to potrebno ojačati kapacitete lokalnih samouprava.

"Ako se nastavi ovim tempom, legalizacija će trajati više od 20 godina, sve da se nijedan nelegalni objekat više ne izgradi", upozorila je Jovanović.

Dodala je da se NALED zalaže i za projekat eProstor, što znači da se svi prostorni planovi donose u digitalnoj proceduri, a da svi koji ucrtavaju u planove rade simultano u elektronskom sistemu.

Zalagaće se, kaže, i za besplatnu konverziju prava korišćenja zemljišta u pravo svojine i ukazuje da je "država od konverzije do sada naplatila tek oko 10 miliona evra".

"Posledica je da je više od 5.000 hektara zemljišta, koje bi moglo da bude atraktivno za gradnju i investicije, stoji zarobljeno, a gubimo i desetine hiljada potencijalnih radnih mesta", obrazložila je Jovanović.

Prema njenim rečima, u trećoj ključnoj oblasti, zaštiti životne sredine, NALED je radio na predlogu izmena Zakona o ambalažnom otpadu koje u 2021. nisu došle na dnevni red.

Uz pomoć studije, NALED je utvrdio da bi primenom ovog predloga, Srbija za tri godine mogla da dođe do toga da se prikupi 90 odsto upotrebljene ambalaže, izjavila je Jovanović. (kraj) zvs/mr/dj