Investirali smo više od tri miliona evra u pripremu i opremanje skladišta i taj posao obavljamo u skladu sa svim domaćim zakonskim regulativama i najboljom praksom u Evropi, kažu u kompaniji Eco Lager, oko čijeg se poslovanja u Šapcu proteklih dana digla prašina u medijima.

Opasan industrijski otpad, kako objašnjavaju u kompaniji, skladišti se u propisnoj ambalaži, obeležen je i razvrstan prema sastavu i poreklu i odložen u fizički odvojene boksove paletnog regalnog skladišta.

Tečni materijali se primaju i skladište u zatvorenoj ambalaži, kao što su metalna i plastična burad i kontejneri, a čvrsti u plastičnim džampo vrećama. Sve je dodatno zaštićeno streč folijama, ističe se u saopštenju kompanije Eco Lager, koja je ogranak Elixir Zorke.

Skladište je opremljeno armirano betonskom tankvanom, pokretnim tankvanama, kao i rezervnom ambalažom i adsorbensima sa velikim upijajućim kapacitetom za slučaj oštećenja ambalaže i procurivanja.

Sve operacije prijema, skladištenja i otpreme otpadnih materijala se odvijaju u zatvorenom prostoru i na potpuno bezbedan način, bez mogućnosti bilo kakve kontaminacije žitotne sredine ili radnog prostora unutar skladišta, napominju u kompaniji Eco Lager. (kraj) def

"Od kada ga uskladištimo, mi, prema zakonskim odredbama, imamo rok od godinu dana da taj otpad držimo kod nas, i u tom roku imamo obavezu da ga finalno zbrinemo", naglašava Igor Radoš iz kompanije Eco Lager.

Kao skladišteri, u procesu trajnog zbrinjavanja opasnog otpada sarađujemo sa više domaćih kompanija koje obavljaju finalno zbrinjavanje, ali deo i izvoze, u zavisnosti od vrste otpada.

Radoš ističe da Srbija ne uvozi otpad iz Evropske unije (EU), već svoj otpad izvozi u EU zato što još nema dovoljne sopstvene kapacitete za tretman i iskoričćenje otpada.

Što se tiče vrste otpada, u kompaniji preciziraju da su to uglavnom motorna ulja, farbe, lepkovi, pigmenti, razne hemikalije, istrošene baterije, lekovi, pa i pelene kojima je istekao rok.

To je i otpad od tretmana otpadnih voda, voda od pranja rezervoara, cisterni, metalne i plastčne ambalaže, primarna i transportna ambalaža i ostali materijali koji su iz raznih razloga kontaminirani opasnim materijama.

Prema rečima menadžera regulatornih poslova u kompaniji Jovane Petrović, opasan otpad ne sme da se odlaže na sanitarne deponije, već mora da se čuva u propisanoj ambalaži i u namenskim zatvorenim skladištima do finalnog zbrinjavanja.

Na taj način se štiti zdravlje ljudi i životna sredina. To je zakonom uređeno u Srbiji, po ugledu na evropsku regulativu, istakla je Petrović i naglasila da je kompanija otvorena da pokaže svoje kapacitete da bi svi zabrinuti mogli lično da se uvere kako to se taj process odvija.

Ona obrazlaže da je poenta u tome što se na ovaj način opasan otpad drži u kontrolisanim tokovima i naglašava da kompanija svu dokumentaciju može dostaviti na uvid zainteresovanim stranama.

Ceo kompleks je pokriven video nadžorom, hidrantskom mrežom i sistemima protivpožarne zaštine, uključujući i sopstvenu vatrogasnu jedinicu sa 20 zaposlenih.

Da bi dobili dozvolu za rad, moramo da pribavimo i izradimo mnoštvo planskih dokumenata i dokažemo primenu svih naloženih mera kojima potvrđujemo da smo obezbedili sve uslove za kvalitetno čuvanje otpada, dodaje Radoš.

On potpuno razume bojazan, i prvu reakciju javnosti i objašnjava da ovo nije deponija, već su po sredi objekti čvrste gradnje koji imaju urednu upotrebnu dozvolu.

Predmet smo redovnih i vanrednih inspekcijskih kontrola, kaže Radoš i podseća da je Ministarstvo zaštite životne sredine samo ove godine u više navrata dolazilo u proveru.