Da li znate da me još stariji pitaju o BK Televiziji, ali najčešće čujem to od mladih ljudi koji su tada bili deca. Kako li su je zapamtili, uvek se priupitam, kad su je pre 16 godina ugasile specijalne policijske jedinice.

Ma nisu je glasile udavile su je. Komandosi koje je poslao tadašnji premijer Vojislav Koštunica i mračni centri moći oko njega, upali su u zgradu televizije u ponoć kao vampiri i zauzeli redakciju.

Izbacili su urednike, novinare, montažere, kamermane iz studija i kancelarija, kao da se tamo krije Bin Laden

Kad sam video kordon spske policije, mislio sam da ih doktor Koštunica šalje na moje ravno Kosovo, a ja vidim, oni skreću ka BK Televiziji otvorenih očiju!

Bila je to jedna od najvećih bruka i sramota za srpsku demokratiju i najveće gušenje slobode medija u našoj istoriji, a moje pamćenje je, kao što znate, ogromno.

Svi ti policajci su bili veličanstveni, a na snimku se vidi kako nekima idu suze na oči, pa se Koštuničino podzemlje potrudilo da pošalje i džemperaše sa fantomkama i bejzbol palicama, koji su nemilosrdno uništavali opremu i kamere.

Poneli su i ona velika klešta kojima se kida najdeblja armatura, da prerežu kablove i unište sve ostalo.

Znam da su tada krenuli na mene lično i na moju kompaniju, želeći da me unište, slome, uhapse, jer sam nepozvan upao na predsedničke izbore i sa svojim tajnim oružjem, zelenom salatom, za manje od mesec dana osvojio preko 20 odsto glasova.

Da sam upao ranije, pobedio bih, pa je „dobri i prepošteni” Voja Koštunica sa svojim kartelima odlučio da me se reši i uhapsi, a onda, ako treba - i skrati za glavu. Ili da me ubedi da se samoobesim, kako su neke druge moje kolege inače prošle.

Ni oko čega nisu mogli da se dogovore za dobro građana, ali kad sam im se umešao i kada je narod video da mogu da počistim lažne političke elite kao seljak koji čisti njivu od korova, odmah su sklopili pakt o nenapadanju.

Prestali su da ratuju među sobom i objavili rat protiv mene, moje kompanije i mojih zaposlenih!

Zato su odlučili da Srbija ostane slepa. Nisu meni vezali crnu traku oko očiju, znali su da bi mi i to dobro stajalo, naročito bi se slagalo s mojim brkovima.

Ne, želeli su da oslepe Srbiju! Zato su ugasili Televiziju otvorenih očiju. To je bio slogan BK Televizije.

Moram da im ipak odam priznanje. Kao da su bili doktori za oči. Ugasiš BK Televiziju, Srbi odmah dobiju kataraktu, a pogled na stvarnost im se zamuti.

Mrak je tadašnjim političarima dobro došao. Mogli su da mute i muljaju koliko kod žele.

Čim je počela da se emituje, BK Televizija je postala rasadnik demokratije i slobode medija ne samo za Srbiju, već i za čitav Istočni blok.

Naše kosovsko seme posejali smo po čitavom evropskom istoku, pokazavši kako izgleda moderna, porodična, pristojna i demokratska televizija.

Organizovali smo prve javne okrugle stolove između tadašnje Miloševićeve vlasti i opozicije pred kamerama, što je bilo čudo neviđeno i za ono vreme i
za onog Slobu.

Ali on bar nije hteo da me likvidira. Na mojoj televiziji su mogli da gostuju i oni koji mi nisu bili naklonjeni i koji su me pred mojim kamerama napadali.

Milošević je pokušao da me spreči raznim pritiscima, a onda se čak i on navikao da je gleda, iako su moji veličanstveni urednici i novinari profesionalno izveštavali i sa zimskih protesta 1996. godine, sve do 5. oktobra, do njegovog kraja.

Sa tih protesta mnogi moji veličanstveni novinari su dolazili krvave glave i razbijenih kamera. Nisam diktirao urednicima i novinarima šta da pričaju i pišu, već su radili profesionalno, časno i pošteno.

Zato sam se uvek zalagao da svaki novinar dobije beneficirani radni staž, potpunu zaštitu kao državni funkcioneri i da njihova najniža plata ne sme biti manja od tri prosečne plate u Srbiji, jer su novinari najbolji kantar svake vlasti.

Prvi smo uveli direktne prenose pravoslavnih, muslimanskih, katoličkih i jevrejskih praznika i samo ja znam kako su me pritiskali tadašnji gospodari Srbije.

Kako su me budili u pola noći da patrijarha Pavla sa sveštenicima ne prikazujem u direktnom prenosu na BK Televiziji za Božić.

Ja se nisam ni preznojio na tu pretnju. Naprotiv, odgovorio sam: „Vi biste trebali da ste sa narodom u Crkvi, umesto da me terate da prekinem prenos”.

Ali tada taj gospodar nije posegao za komandosima i ubicama, nego su ti
kojima je BK Televizija omogućila da dođu na vlast, rešili da me skrate za glavu ili da me osunete. Ali nisu uspeli da dopru do tih daljina!

Najveći današnji urednici i novinari, voditelji, ljudi iz tehnike, kamermani, odrasli su i stasali na BK Televiziji, a onda su - kada su političari stavili katance i lance na televiziju, odmah i na sve ostalo - otišli u druge televizije i tamo su sada vodeće zvezde i najveći profesionalci.

Još me zovu, čujemo se i družimo, jer im nisam stavljao katance i lance na usta, već ih puštao da slobodno rade. Imali su ubedljivo najveće plate na medijskom tržištu, plaćao sam im redovno poreze i doprinose, jer sam uvek verovao da su novinarke i novinari gospođe i gospoda i spejšatl razvoja demokratije.

Zašto građani toliko godina čekaju i veruju da je BK Televizija zaslužila da dobije petu licencu javnog emitera u Srbiji, odnosno nacionalnu frekvenciju.

Zato što je bila jedina Televizija otvorenih očiju.

Zato što su osnivači porodični, tradicionalni i poslovni ljudi.

Zato što su proizvodili program koji je gajio porodičnu tradiciju.

Zato što su zaposleni imali dugoročne ugovore, krov nad glavom i platu i doprinose koji nikada nisu kasnili.

Zato što su imali slobodu i saznanje da stvaraju najkvalitetniji program u regionu!

Zato što im je osnivač i savetnik, ja Bogoljub, bio jedan od najuspešnijih srpskih
privrednika.

Zato što su imali dnevnik i na albanskom jeziku.

Zato što su kupovali licene poput IDOLA, KO ŽELI DA POSTANE MILIONER...

Zato što su jednako promovisali tradicionalne i religijske vrednosti sve tri verske
zajednice, pravoslavne, katolicke i muslimanske.

Zato što su imali najjaču informativnu emisiju TELEFAKT.

Zato što su redovno promovisali izvorne pesme nacionalnog karaktera.

Zato što su prvi krenuli da se emituju na Internetu.

Zato što i danas postoje generacije ljudi širom sveta kojima nedostaje BK Televizija.

Zato što kad ustanu ujutru, još misle da će gledati Budilnik.

Zato što je BK Televizija - srpska televizija sa privatnim srpskim kapitalom, srpskim kreativnim produkcijskim timom koji je školovan i pripreman decenijama.

Zato što bi vratila porodicu ispred TV-a, sve generacije bi gledale njen program, od unuka do baka i deka, a da se ne postide pred onim što gledaju.

Zato što bi i danas bila jedina Televizija Otvorenih očiju.

Ne treba da BK Televiziji podignu spomenik zbog toga, nego da omoguće da se ponovo gleda.

Ne treba Televiziji otvorenih očiju spomenica, nego frekvencija.

Tadašnji svi pravosudni organi Srbije i Jugoslavije - kada je ugašena BKTelevizija i kada su pokušali da neuspešno ugase i mene - bili su na samoj visini profesionalnog zadatka i sva rešenja su bila pozitivna u korist BK Televizije i mene kao vlasnika.

Redovno se prijavljujemo za nacionalnu frekvenciju i junački nas i dalje odbijaju, napisao je Bogoljub  Karić na kraju autorskog teksta za Blic. (kraj) def