BEOGRAD -
U proteklih 11 godina, od 2011. do 2022. godine, 78 zemalja u svetu usvojilo je zakone koji se tiču sprečavanja širenja lažnih vesti i dezinformacija na internetu, ali mnoga zakonska rešenja su često nejasna i omogućavaju vlastima da definišu zabranjeni sadržaj po sopstvenom nahođenju, te pokazuju tendencije ka represiji, piše portal Demostat.
Neki od tih zakona se fokusiraju na veću transparentnost platformi društvenih mreža, uspostavljanje odgovornosti kad je reč o digitalnom oglašavanju, kao i povećanje medijske i digitalne pismenosti.
U slučajima kada su zakonska rešenja nejasna i omogućavaju vlastima da definišu zabranjeni sadržaj po sopstvenom nahođenju, rezultat je da novinari rizikuju velike novčane ili čak zatvorske kazne za bilo koji sadržaj koji je u suprotnosti sa linijom vlade. (kraj) ivt/dj
_b.jpg "Pobeda Partizana u derbiju")
