"Nikada više nećemo imati tu lepotu, bliskost i razumevanje. Razumeli smo se pogledom, a on je bio ogledalo. Gledavši sebe u tom ogledalu rasli smo zajedno sa njim kao ljudi i profesionalci. To ogromno ogledalo, gde smo bili pomešani, izgubili smo. Puklo je ogledalo. Ne sa namerom. Puklo je jer toliko onoga što je Jagoš imao u sebi ne može da stane u jedno ljudsko biće", rekla je Živković.

Pozorišni reditelj Boris Liješević je rekao da je Marković bio mentor koji je imao mnogo razumevanja za svoje saradnike i da je umeo da se raduje tuđim uspesima.

"Dušo moja najosetljivija i emotivnija, pevaj u raju i sa dušom nas dočekaj u čistoti i radosti i nema zbogom, tu si", naglasio je Liješević.

Glumac Nebojša Dugalić istakao je da je zaista teško govoriti o čoveku koji je neprepričljiv i da je svaki razgovor sa njim bio toliko sadržajan da ga je teško apsorbovati.

"Uvek kad odu ovakvi, retki, osetim stid što smo ih podrazumevali za života, jer smo mislili da smo ih zaslužili. Za mene je zaista svaki trenutak sa njim bio neprocenjiv, nadam se da će sada juriti negde dalje gde mu neće biti tako tesno kao ovde", rekao je Dugalić.

Akademik Dušan Kovačević ukazao je da je sve što se ovih dana čulo o Markoviću, samo je deo njegove ličnosti i da je njegovo ime sinonim za pozorište.

"Oživeo je najznačajnije pozorišne priče. Dva ili tri sata njegovih predstava je kao tornado koji je ostavljao lepote. Svi se sećamo 'Čuda u Šarganu', obradovala je ljude i bila svetlost u dugom putovanju", kazao je Kovačević

Upravnik Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivijević predočio je da se danas raskida veza sa svevremenom, jer je Marković spajao prošlost, sadašnjost i budućnost u svom vremenu, a da su svedoci toga bili svi oni koji su sa njim živeli i radili.

Na sceni Narodnog pozorišta prikazani su odlomci iz Markovićevih predstava i opera nakon čega je usledio dvadesetominutni oproštajni aplauz.

Marković je diplomirao režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1987. godine, u klasi Borjane Prodanović i Svetozara Rapajića.

U Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je stalni član postao 2008. godine, režirao je najznačajnije naslove svetske i domaće klasike - "Učene žene", "Hasanaginicu", "Gospođu ministarku", "Pokondirenu tikvu", "Dr", "Antigonu", "Ožalošćenu porodicu", "Magbeta", "Urnebesnu tragediju", kao i opere "Pepeljuga" i "Figarova ženidba".

Dobitnik je više od 50 strukovnih, festivalskih i državnih nagrada, među kojima su nagrada "Bojan Stupica", Nagrada oslobođenja Beograda, Trinaestojulska nagrada , nagrada "Mića Popović", Nagrada za svekupan doprinos stvaralaštvu Crne Gore, Nagrada grada Beograda, Nagrada grada Podgorice, Sterijina nagrada, nekoliko nagrada "Zlatni ćuran" i "Ardalion".

Marković će biti sahranjen danas u 14.30 sati u Aleji zaslužnih građana beogradskog Novog groblja. (kraj) vbr/sv/mk