U ispitivanju je učestvovalo 300 građana Kragujevca, od kojih su 82 odsto žena.

Istraživanje je pomoglo u mapiranju 125 nebezbednih lokacija u tom gradu.

Kao uzrok osećaja nebezbednosti 80 odsto ispitanika navodi da je to mrak, 29 odsto njih da su to rupe, 21 odsto navodi automobile, 20 odsto napuštene objekte, 18 odsto šumu, a 14 odsto zapuštene površine.

Kada je reč o ljudskom faktoru, koji utiče na osećaj nebezbednosti, 60,3 odsto ispitanika tvrdi da je to prisustvo osoba pod dejstvom alkohola i narkotika.

Na drugom mestu je prusustvo incidentnih osoba, što pretnjom smatra 55,5 odsto, a 47,72 posto ispitanika navodi da se ne oseća bezbedno zbog prisustva nasilnika i seksualnih napasnika.

Kao taktike za koje ispitanici kažu da ih koriste kako bi izbegli rizik, 60,3 odsto navodi izbegavanje lokacija i promenu putanje kretanja kroz grad, 40,58 odsto poseže za simuliranjem razgovora prilikom pretanja kroz problematične zone, a 31, odsto njih navodi mušku pratnju.

Ispitanici kao predloge intervencija u prostoru navode poboljšanje osvetljenja- njih 82 odsto, popravljanje rupa (40 %), kao i podrezivanje visokog šiblja (25 %).

Sistemske mere za otklanjanje rizika, prema mišljenju ispitanika, su: uveđenje češćih patrola policije noću, što navodi 79 odsto, redovna zamena svetiljki (65 %), kao i uvođenje video-nadzora (54%) i uvođenje češćih patrola danju (3 %).

Govoreći o uticaju medija na smanjenje nasilja nad ženama, novinarka Jelena Zorić rekla je na panelu da je najveći izazov novinara da uradi priču, koja će privući pažnju, a koja neće nikoga povrediti ili ugroziti nečiju bezbednost.

Ona je ukazala na to da su stereotipi o ženama zaslužni za porast nasilja nad njima, pa je tako navela da je jedan od stereotipa da "ovde žena mora biti kriva, ovo je Balkan".

Muzičarka benda E-Play Maja Cvetković opisala je situaciju prilikom snimanja spota za pesmu "Šamarčina", kada su učesnice spota, menjajući lokaciju, sa scenskom šminkom - ožiljcima i povredama na licu, prolazile kroz grad, a da niko na njih nije obratio pažnju.

U svetlu teme pozicije žena u umetnosti, istoričarka umetnosti Sanja Kojić Mladenov rekla je da je ta oblast obeležena muškarcima, a da žene počinju da se pojavljuju tek u 20. veku .

Prema njenim rečima, tek šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka i avangardom dolazi do većeg upliva žena u umetnost i da one tada predočavaju probleme sa kojima se suočavaju.

Istoričarka književnosti Stanislava Barać rekla je da su danas ženski glasovi "veoma jaki", ne samo na nivou pozicije, već i drame i pozorišta.

Kako je istakla, umetnice nisu čekale da dobiju umetnički prostor, već su uzimale stvar u svoje ruke. (kraj) vip/kt