Robert Mulka, zamenik komandanta logora Aušvic Rudolfa Hesa, posle rata se skoro neprimetno vratio u građanski život. Bio je kratko u zatvoru, a zatim je bivši SS oficir važio za "denacifikovanog".

Već 1948. radio je kao samostalni trgovac u Hamburgu i lepo mu je išlo.

"Kao i ostali optuženi u kasnijem suđenju za Aušvic, verovatno se više nije plašio posledica", rekla je direktorka Instituta Fric Bauer u Frankfurtu Sibil Štajnbaher (Sybille Steinbacher).

Ali prošlost ga je sustigla 18 godina posle rata u sudnici u Frankfurtu. U prvom procesu za zločine u Aušvicu bili su optuženi Mulka i još 22 muškarca. To je do tada bilo najveće i najduže suđenje za ubistvo u nemačkoj pravnoj istoriji, navela je Štajnbaherova.

"Dalo je odlučujući podsticaj za političko i društveno suočavanje sa vremenom nacionalsocijalizma", dodala je direktorka instituta Fric Bauer.

U Aušvicu su nacisti ubili najmanje 1,1 milion ljudi, najviše Jevreja. Umirali su u gasnim komorama ili od posledica prinudnog rada, gladi, bolesti i mučenja.

Suđenja je pokrenuo frankfurtski javni tužilac Fric Bauer. Istraga je trajala pet godina, a optužnica je imala tačno 700 stranica. Svi optuženi su do tada mirno živeli, kako stoji u knjizi "Aušvic na suđenju".

Na primer, Vilhelm Boger, koji je zatvorenike u Aušvicu na smrt prebijao, radio je kao trgovački službenik do svog hapšenja. Bolničar Osvald Kaduk važio je za jednog od najokrutnijih esesovaca u Aušvicu. Apotekar Viktor Kapesijus je odlučivao koji od novih zatvorenika mogu da rade, a koji odmah idu u gasnu komoru.

"Fric Bauer je zahtevao da optuženima pruži presek celog logora", priseć́a se jedan od tužilaca na suđenju Gerhard Vize (Wiese), kojem je sada 95 godina.

Bez posvećenosti Bauera, Jevrejina kojeg su nacisti proganjali u svoje vreme, suđenja u Frankfurtu ne bi bilo, rekao je Vize.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer (Walter Steinmeier) je pre nekoliko godina rekao da je Bauer bio "ključna ličnost" u mladoj SR Nemačkoj. Suđenjem za Aušvic postavio je "orijentir" i time omogućio povratak zemlje u globalnu zajednicu.

Svedočilo je više od 200 preživelih iz Aušvica, a proces je izazvao veliko interesovanje nemačkog stanovništva. "Preko 20.000 posetilaca došlo je tokom 183 dana suđenja i o tome se naširoko pisalo u novinama", rekla je Štajnbaherova.

Niko od optuženih nije mogao da ospori da je bio u Aušvicu. Međutim, odbacivali su odgovornost ili krivicu. Tvrdili su da su samo izvršavali naređenja, prema navodima tužilaštva.

Bauer je posle suđenja rekao da optuženi nisu izgovorili nijednu "ljudsku reč".

Jedan od problema koji su tužioci imali bio je pravni princip, koji je važio sve do pre nekoliko godina, da se okrivljenom mora dokazati da je počinio konkretno krivično delo. Nije bilo dovoljno za osudu, makar za pomaganje i podržavanje, što je optuženi bio deo mašine za ubijanje.

Tako su na kraju suđenja u avgustu 1965. bile tri oslobađajuće presude. Samo šestorica optuženih osuđena su na doživotni zatvor za ubistvo, uključujući Bogera i Kaduka. Mulka i Kapesijus dobili su višegodišnje kazne zatvora kao saučesnici. (kraj) dep/mk