Da bi bili informisani, građani bi trebalo da se informišu iz više izvora i da sumnjaju u sve vesti koje dobiju, navela je Tamara Skrozza.

Ne samo da mora da čita između redova, već čovek - da bi bio informisan, mora da konsultuje više nezavisnih izvora, medije sa jedne i druge strane medijskog spektra, portale, televizije, novine, a to zahteva puno radno vreme. Nisam sigurna da ljudi imaju vremena, živaca i snage da se tako bave informacijama i da dolaze do istine, ocenila je ona.

Kao rezultat ili uzrok polarizovanog društva dolaze i polarizovani mediji, koji nisu podeljeni samo po pitanju medijskog sadržaja, već i kada je reč o gostovanjima.

Tamara Skrozza smatra da je nedolazak sagovornika iz vlasti na gostovanja u određene medije diskriminacija, koja predstavlja kršenje Ustava.

To što opozicija ne gostuje u određenim prorežimskim medijima takođe je diskriminacija, koja se ne može abolirati, ali se donekle može opravdati ponašanjem državnih medija prema njima, navela je ona.

Upitana da li bi mogla da uporedi medijsku situaciju u Srbiji i u drugim demokratijama, ona je ocenila da u drugim zemljama ne postoji oštra polarizacija, novinari sebi ne dozvoljavaju "taj nivo prodaje i beščašća", imaju veću snagu u društvu i efektniji su u nastupu.

Kod nas su novinari pristali na stvari na koje se ne pristaje u normalnom svetu… Za napade na novinare nije nikoga briga osim same novinare i to postoji kao tema samo unutar medijske zajednice. Nikog nije briga kad najviši državni funkcioneri napadaju novinare i to je povratna informacija koju dobijemo kad se sretnemo sa kolegama sa raznih strana sveta, rekla je Tamara Skrozza.(kraj) vem/ivt/dj