Lojanica je preminuo 23. jula u Beogradu.

Glavno polje njegovog stručno-umetničkog, naučnog i obrazovnog rada obuhvatalo je oblast teorije i prakse arhitektonsko-urbanističkog projekotvanja.

Diplomirao je 1962. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

U periodu od 1963. do 1967. godine bio je zaposlen u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, kao sekretar Odbora za funkcionalitet.

U zvanje asistenta na Katedri za projektovanje Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Lojanica je izabran 1965. godine.

Na matičnom fakultetu prošao je sva univerzitetska zvanja, a za redovnog profesora izabran je 1988. godine.

Tokom duge i plodnosne profesorske karijere obavljao je brojne dužnosti na fakultetu među kojima su: šef Katedre za projektovanje, prodekan za nastavu i rukovodilac programa poslediplomskih studija.

Autor je više od dvadeset izvedenih projekata, među kojima je više projekata velikih gradskih celina i složenijih rekonstrukcija u okviru gradskih zona Beograda, Novog Sada, Valjeva, Pančeva, Ljubljane, Zagreba, Osijeka, Trebinja, Varšave.

Uporedo sa projektantskim radom bavio se istraživanjima u oblasti teorije arhitekture.

Njegova bibliografija sadrži više od 50 naučnih i stručnih radova, tri monografske studije, četiri stručne publikacije.

Za dopisnog člana SANU izabran je 2003. godine, a za redovnog 2008. godine.

Od 2011. do 2023. obavljao je dužnost sekretara Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU, kasnije Odeljenja umetnosti SANU (2020).

Jedan je od pokretača inicijative da se Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU preimenuje u Odeljenje umetnosti SANU, kako bi se članstvo u Akademiji proširilo i na druge oblasti umetnosti.

Bio je glavni i odgovorni urednik Rečnika pojmova iz oblasti likovnih umetnosti i arhitekture SANU Tom I, II, III (2006−2023), kao i predsednik Odbora za Rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti i arhitekture SANU i rukovodilac projekta Metamorfoza arhitektonskih oblika.

Lojanica je bio član mnogih naučnih i stručnih institucija i udruženja, među kojima su: Akademija arhitekata Srbije, (1994), Inženjerska akademija Jugoslavije, Akademija inženjerskih nauka Srbije (1998), Savez arhitekata Srbije (SAS), Asocijacija srpskih arhitekata, Udruženje arhitekata Beograda i Inženjerska komora Srbije.

Dobitnik je brojnih priznanja među kojima su dve Oktobarske nagrade Beograda (1971, 1982), Nagrada Vrhovnog saveta grada Varšave za unapređenje arhitekture i urbanizma (1972), Priznanje studenata Beogradskog univerziteta za doprinos razvoju univerzitetske nastave (1973), Velika nagrada Saveza arhitekata Srbije za ukupno delo (1982) i Nagrade udruženja univerzietskih profesora i naučnika Srbije (2010).

Takođe je dobitnik, Povelje Asocijacije srpskih arhitekata za životno delo (2011), Nagrade Inženjerske komore Srbije za životno delo (2016), Povelje Saveza inženjera i tehničara (2018), Godišnje nagrada UAS za najuspešnije delo iz svih oblasti arhitekture realizovano u 2017. godini, kao i Nagrade 40. salona arhitekture "Polje budućnosti" u kategoriji arhitekture (2018) i Nominacije za međunarodnu nagradu Evropske unije za savremenu arhitekturu – MIES AWARD 19 (2018). (kraj) mjj/kt/dj