Od zemalja u okruženju u sličnom statusu još su samo nastavnici u Severnoj Makedoniji, gde je prosečna zarada oko 666 evra, dok su plate u osnovnom obrazovanju 545 a u srednjem 563 evra, ne računajući regres od 150 evra koji dobijaju u letnjim mesecima.

Niže plate od srpskih imaju i u Federaciji BiH i Republici Srpskoj (RS) ali se one kreću oko proseka zarada zaposlenih. U Federaciji je prosek za avgust bio oko 690 evra, plata nastavnika u osnovnom obrazovanju je 650 a profesora u srednjem 730 evra. U RS je prosek zarada oko 730 evra, pri čemu su početne zarade nastavnika u osnovnom obrazovanju oko 690 a profesora u srednjim školama oko 700 evra.

Prosečna plata u Albaniji iznosila je 763 evra, prosek nastavnika u osnovnom obrazovanju je 736 evra, skoro kao u Srbiji dok je u srednjim školama iznad proseka, iznosi 811 evra.

U Bugarskoj je prosečna plata oko 1.000 evra. Trenutno, osnovna zarada nastavnika je oko 920 evra ali se uveliko govori o povišicama koje bi od januara naredne godine trebalo da iznose oko 15 odsto.

Prosvetari u Crnoj Gori, posle nedavnog povećanja plata na nivou države, sa primljena 862 evra za dlaku su, preciznije za jedan evro, premašili republički prosek iako je do skoro razlika u korist obrazovanja bila nešto veća.

U susednoj Rumuniji prosvetni radnici mogu da računaju na početnu platu od 1.295 evra, a to je za više od 270 evra iznad proseka primanja svih zaposlenih koji je u maju ove godine iznosio 1.024 evra.

U Mađarskoj prosek zarada svih zaposlenih iznosi oko 1.100 evra, ali su plate prosvetnih radnika više i kreću se, zavisno od kvalifikacija nastavnika, od 1.383 do 2.828 evra.

Prosek zarada u Hrvatskoj u avgustu ove godine iznosio je 1.349 evra, dok je prosečna plata nastavnika-početnika u osnovnom obrazovanju 1.542 a u srednjoj školi 1.559 evra. Međutim, nastavnici mogu da napreduju na svojim radnim mestima kroz četiri platna nivoa, pa će oni najvredniji tokom vremena moći da računaju na 2.095 u osnovnoj, odnosno 2.107 evra u srednjoj školi.

Uz to, radnici u hrvatskom obrazovanju krajem juna su primili i regres za godišnji odmor od 300 evra a na taj prihod svake godine računaju i zaposleni u školama gotovo svih zemalja u okruženju, osim u Srbiji i Crnoj Gori gde se isplaćuje uz zaradu.

Plate srpskih prosvetnih radnika nisu samo u zaostatku u odnosu na većinu susednih zemalja, već su značajno niže od primanja koja u javnom sektoru imaju zaposleni sa istim nivoom obrazovanja, naveo ej Demostat. (kraj) vbr/mk