Iznenada, jedne noći, Igoru je pozlilo. Počeo je da povraća.

Njegova žena Aleksandra je pozvala hitnu pomoć, koja ga je odvezla u bolnicu u Petrovcu na Mlavi, a odatle su ga vrlo brzo prebacili u Urgentni centar.

U Urgentnom centru posle urađene magnetne rezonance i svih drugih neophodnih pregleda rezultati su pokazali da je u pitanju moždani udar. Igorova majka Dušica je četrdeset godina radila u bolnici kao medicinski radnik.

Sve joj je bilo jasno već kada je stigla u bolnicu i videla sinovljeve rezultate.

Već narednog dana doktor im je rekao da su šanse da Igor preživi veoma male. Dva dana kasnije više nisu postojale nikakve šanse da će Igor ostati u životu.

U tom trenutku Igor i njegova supruga Aleksandra imaju dvomesečnu bebu. 

Kako Igoru nije moglo da se pomogne, lekari su pitali porodicu da li prihvata da donira njegove organe i pomogne da se spasu životi drugih.

Porodica se okupila i jednoglasno donela odluku da Igorovi organi budu donirani.

Tu su bili svi - Igorova majka, otac, supruga i stariji brat. Iako za njihovog najvoljenijeg nije bilo spasa i uprkos agoniji kroz koju su prolazili zbog tog saznanja, smogli su snage i doneli odluku da spasu živote onih kojima je transplantacija bila jedina mogućnost za život.

Donirano je Igorovo srce, dva bubrega zahvaljujući kojima je spašeno tri života. Mladić kome je donirano srce je i danas, posle jedanaest godina, živ.

Njegovo srce je pre transplantacije radilo samo 20 odsto, a danas on živi normalan život zdravog čoveka.

Nekoliko godina nakon Igorove smrti, njegova majka Dušicu otišla je kod svog sveštenika.

Požalila mu se da je brine što je sina na „nebo“ ispratila bez srca. Sveštenik ju je umirio rečima da treba da bude ponosna i srećna zbog činjenice da je spasila tri života u trenucima kada njenom sinu nije bilo pomoći.

Petronijevići poručuju da, ako nekome možete da pomognete, u trenutku kada vašem voljenom nema pomoći, zašto da ne pomognete -  budite humani i pomozite. (kraj) dep/dj