On je na konferenciji za novinare na kojoj je pročitao Uskršnju poslanicu naveo da veliki ruski pisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski veličanstveno opisuje ljudsku narav u knjizi "Braća Karamazovi", pokazujući da bismo mi ljudi bili sposobni ponovo da osudimo i ubijemo Isusa ako bi se on pojavio još jedanput među nama.

Prema njegovim rečima, borba za pravdu i učešće u preobražaju sveta "ne vodi se ni oružjem, ni dronovima, niti kompjuterskim virusima ili sredstvima masovnog zastrašivanja ili dezinformacijom".

"Ova je borba u samom centru čoveka, u srcu svakog od nas. Ova borba se u hrišćanskoj tradiciji zove obraćenje. Ono zaista znači 'okrenuti se u drugom smeru', 'promeniti mišljenje', 'usmeriti se natrag' ili 'povratiti se'", rekao je Nemet.

Nemet je ocenio da bi trebalo više da razgovaramo, vodimo dijalog, nego da jedni druge blatimo, proglasimo neprijateljima, samo zato da bismo na kraju mi ispali bolji, savršeniji, bliži Bogu.

"Isus nam je pokazao da dobrom voljom i istrajnošću možemo uvek graditi bolje društvo, bolju crkvenu zajednicu, bolji život za sve nas", istakao je on.

Nemet je rekao da ove godine svi hrišćani svetkuju Uskrs istog datuma, što se poslednji put dogodilo 2001. godine, istakavši da je to od suštinskog značaja, a posebno zbog toga što ove godine slavimo 1700. godišnjicu Nikejskog sabora, prvog ekumenskog ili vaseljenskog sabora hrišćanske crkve, čije odluke i dan-danas predstavljaju temelj skoro svih hrišćanskih zajednica.

On je podsetio da je taj sabor, pored ostalog, doneo odluku o jedinstvenom datumu slavljenja Uskrsa, ali tokom istorije došlo je do razilaženja između zapadnog i istočnog računanja vremena u crkvenim krugovima, a kroz vekove ovaj jaz je produbljen još nekim ljudskim polu-istinama.

"Zajednička proslava bi bila moguća kad bismo se dogovorili oko jednog, jedinstvenog datuma, koji bi se ponavljao svake godine, istog dana u kalendaru. Sveti otac Franjo je, sledeći predloge Pape Pavla VI, Ivana Pavla II, Benedikta XVI, puno puta naglašavao da je Katolička crkva spremna da prihvati svaki zajednički datum za proslavu Uskrsa, jer važnost ove svetkovine nije u datumu, nego u njenom sadržaju", istakao je Nemet.

On je rekao da je uskrsnuće Isusa tako velik događaj, tajnovit, da ga ne možemo ograničiti niti vremenom, niti prostorom.

"Uskrsnuće jedanput realizovano, ostaje zauvek s nama. Ne sputava ga neki konkretan datum, jer datum proslave je važan samo za nas ljude, da se pobožno setimo čudesnih dela Boga našega, da utonemo lično u dubinu ove velike tajne. Bez sećanja i slavlja Uskrsa mi bismo bili samo obična interesna grupa, nevladina organizacija, svetska korporacija", ocenio je Nemet.

On je naveo da je Uskrs stvarnost prisutna svugde gde se ljudi vole i praktikuju ljubav jedni prema drugima.

"Uskrs je tamo gde se i u tami greha i slabosti javlja tračak nade, optimizma i snage za promene. Uskrs je vidljiv u naporima svakog društva da stvori uslove pravednog saživota gde će se poštovati dostojanstvo svake osobe, temeljna prava svakog čoveka, što sve izvire iz činjenice da je Isus Hrist umro i uskrsnuo za svakog čoveka i celi stvoreni univerzum", istakao je Nemet. (kraj) vbr/lč/dj