Patrijarh je pozvao sve aktere društvenog života da radi dobra i napretka naroda grade mir, međusobno poštovanje i dijalog.

Poglavar SPC naveo je da je čovek savremene civilizacije život utemeljio na sebi, bez Hrista i drugog čoveka, da shvata sebe kao individuu, a da u drugom čoveku vidi neprijatelja koji mu ugrožava slobodu i njegovo biće. Otud je počeo da stvara i jednonacionalne države i da se deli od drugih, smatrajući druge nepoželjnima i neprijateljima, što je rezultovalo katastrofama i izazvalo dva svetska rata, a nastavlja se i danas.

"Primer za to je stradanje našeg naroda na Kosovu i Metohiji od lokalne albanske vlasti, koja proteruje Srbe sa njihovih vekovnih ognjišta, a one koji ostaju svakodnevno maltretira, želeći da stvori svoju državu na srpskoj teritoriji osveštanoj mučenicima i podvižnicima, kao i mnoštvom srpskih pravoslavnih crkava i manastira", naveo je patrijarh Porfirije.

On je dodao da bi bilo bolje za sve na tom prostoru, ali i za sve ljude na svetu, da žive u miru jedni sa drugima, poštujući jedni druge i pomažući jedni drugima u svakodnevnom životu.

Patrijarh je ukazao da se treba suprotstaviti individualističkom načinu života i živeti "po primeru liturgijskog načina postojanja crkve".

"U zajednici slobode sa Hristom i drugim čovekom, kako to pokazuje Liturgija, čovek predokuša svoje istinsko postojanje. Jedino u zajednici slobode, ljubavi sa drugim čovekom i Bogom, čovek postaje apsolutna i neponovljiva ličnost. U toj zajednici ljubavi s drugim i čitava priroda i sve što je oko nas nam je drago i dragoceno", naveo je patrijarh.

Prema njegovim rečima, liturgija pokazuje da je priroda data od Boga da ljudi od nje žive i da je čuvaju i prinose Bogu, jer je i nju Bog stvorio da postoji večno.

Patrijarh Porfirije ukazao je da su ljudi danas prirodu doveli do ruba propasti, izrabljujući je radi individualnog uživanja i da će i ljudi prestati da postoje jer su deo prirode.

On je istakao da je događaj vaskrsenja Hristovog centralni događaj u celokupnoj ljudskoj istoriji, kao i osnov, temelj i cilj vere u Boga i spasenja.

"Jer ako mrtvi ne vaskrsavaju, uzaludna je propoved naša i uzaludna je vera vaša", citirao je patrijarh Porfirije postola Pavla.

On je rekao da svaki čovek i sva tvorevine u sebi nose smrt i strah od smrti, ali i težnju da smrt prevaziđu i žive večno, te da to ispoljavaju na različite načine - kroz jelo i piće, reprodukciju, sticanje bogatstva, osnivanje država, razvoja nauke i tehnike kako bi u njoj našli lek protiv smrti, pa sve do negacije drugog pored sebe, čak i kroz ratove i ubijanje drugih, boreći se za veću teritoriju i nezavisnost od drugih.

"Pa ipak, ništa od ovoga ne može spasiti čoveka i tvorevinu od smrti. Štaviše, ovim se smrt samo umnožava. A ako smrt ima poslednju reč u istoriji, onda je sve besmisleno. Međutim, Hristos je vaskrsao i svakom stvorenju je otvorio put u vaskrsenje", rekao je poglavar SPC.

On je dodao da je vaskrsli Hrist prisutan u istoriji kao liturgijska zajednica i da svaki čovek koji želi da prevaziđe smrt i živi večno to može da ostvari postajući član svete liturgije kroz krštenje posredstvom Svetog Duha.

"U Liturgiji čovek ostvaruje ličnu zajednicu sa Hristom, ostvarujući ličnu zajednicu sa episkopom i sa svima onima koji su članovi Liturgije. Zato na svakoj Liturgiji, draga naša duhovna deco, a posebno u ovaj dan, slavimo događaj Vaskrsenja Hristovog iz mrtvih i Njegovo prisustvo među nama i predokušamo opšte vaskrsenje i konačnu pobedu nad smrću", naveo je patrijarh.

Patrijarh je poslanicu završio tradicionalnim uskršnjim pozdravom: "Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse". (kraj) vem/and/mk