Studirala je i na Sorboni i stekla diplomu Savremene francuske književnosti. Magistrirala 1963, a doktorirala 1975. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa tezom: Pozorišne teorije Antonena Artoa.

Radila je u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu kao asistentkinja od 1964. do 1972. godine, potom na Akademiji za pozorišnu umetnost od 1972. do 1980. kao docentkinja, a do 1991. kao vanredna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Predavala je Istoriju jugoslovenskog pozorišta i drame.

U znak protesta protiv rata u Jugoslaviji daje ostavku na mesto redovne profesorke Univerziteta umetnosti u Beogradu i odlazi u prevremenu penziju.

Autorka je knjiga: „Eseji o drami“, „Rađanje moderne književnosti – Drama“, „Surovo pozorište“, „Moderna teorija drame“, „Pozorište i giljotina“, „Nemoć očiglednog“.

Prevela je sa francuskog i ruskog jezika dela Lotreamona, Antonena Artoa, Žerara Ženeta, An Ibersfeld, Florans Dipon, a pisala je za „Vidike“, „Delo“, „Književnost“, „Scenu“, „Vreme“ i „Peščanik“.

U braku sa Danilom Kišom bila je gotovo dve decenije, a nakon odlaska u penziju bavila se njegovom književnom ostavštinom i priređivanjem njegovih sabranih dela.

Bila je članica Udruženja književnih prevodilaca Srbije i dobitnica je Sterijine nagrade za teatrologiju, Sterijine nagrade za naročite zasluge i Lovorovog venca za životno delo koju dodeljuje Pozorišni muzej Vojvodine. (kraj) is/mk