BEOGRAD -
Tužbe koje protiv novinskih kuća pokreću fotografi zbog neovlašćenog korišćenja njihovih fotografija, na osnovu čega dobijaju naknadu i po nekoliko hiljada evra, mogu se izbeći samo detaljnom proverom autorskog prava, ali to često nije jednostavno, ukazuje advokat koji se bavi zaštitom intelektualne svojine Uroš Nedeljković.
Nedeljković je za magazin Biznis i finansije podsetio da Zakon o autorskom i srodnim pravima nalaže da je za "neovlašćeno saopštavanje" sporne fotografije odgovoran onaj ko ju je objavio, a ne onaj ko je fotografiju poslao, makar to bilo i pravno lice, poput PR i marketinških agencija.
Prema njegovim rečima, PR i marketinške agencije bi po prirodi posla morale dobro da poznaju oblast autorskih prava, ali se događa da medijima često šalju fotografije čiju upotrebu regulišu ugovorima "skinutim" sa interneta ili ugovorima koje su im pravila nestručna lica, pa onda prosleđuju fotografije koje mediji ne bi smeli da koriste.
Jedino što novinska kuća u takvoj situaciji može da uradi je da zatraži regresiranje od agencije, rekao je Nedeljković, koji dodaje da on nije do sada imao takav slučaj.
Advokat savetuje novinarima da svaki put kada dobiju fotografije od PR agencija ili nekog drugog pravnog lica zatraže od njih da im dostave izjavu autora fotografije ili saglasnost da se njegovo delo može koristiti u određenu svrhu.
Isto pravilo važi i kada je fotografiju novinarima poslalo fizičko lice, a poseban oprez je potreban i prilikom korišćenja "stok" sajtova ili Vikipedije.
Imao sam klijenta koji je tužen iako je fotografiju sa Vikipedije objavio pod navedenim uslovima. Pokazalo se da je tu sliku okačio korisnik koji nije imao vlasništvo nad njom, rekao je Nedeljković i upozorio da se fotografije ne smeju ni "seći", niti obrađivati bez dozvole, jer to predstavlja povredu integriteta autorskog dela.
Prema njegovom iskustvu, vansudska poravnanja i tužbe za neovlašćeno korišćenje fotografija su podjednako zastupljeni, a njihov broj u poslednje vreme stagnira ili čak opada.
Tome su doprinele edukacije koje sprovode novinarska udruženja, ali i to što su se mnogi mediji "opekli" na sudu, rekao je Nedeljković.
Mada su do sada više puta vođene rasprave u javnosti o tome da li bi trebalo menjati postojeću regulativu kako bi se došlo do rešenja koje će omogućiti da se smanji broj sporova fotografa i medija i koje bi zadovoljilo obe strane, one nisu dale konkretne rezultate.
Tim povodom je, kako podseća magazin Biznis i finansije, pre nekoliko godina reagovala i Dragica Popesku, tadašnji sudija Apelacionog suda u Beogradu. Ona je na skupu koji je organizovala Asocijacija medijan u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu, ocenila da veliki broj sporova najviše ugrožava male medije slabe finansijske moći - kakvih je najviše u Srbiji, i da je utoliko važnije da se ta oblast dodatno uredi.
Dragica Popesku je predložila da se osnuje organizacija za kolektivnu zaštitu prava fotografa, kao što je SOKOJ u muzičkoj delatnosti, koja bi naplaćivala tantijeme i isplaćivala autore. Međutim, sve je ostalo samo na predlogu. (Kraj) vem/ivt/dj
