Inicijativa je pokrenuta nakon sastanaka sa udruženjima osoba sa invaliditetom, članovima Saveta Zaštitnika građana za prava osoba sa invaliditetom, razmatranja obraćanja Saveza za cerebralnu i dečju paralizu i konsultacija sa Ministarstvom za rad, boračka i socijalna pitanja, saopšteno je iz kabineta Pašalića.

Analizom zakonodavnog okvira utvrđeno je da, iako Zakon o socijalnoj zaštiti i Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom prepoznaju radne centre kao oblik podrške osobama sa invaliditetom, neophodna podzakonska akta do danas nisu doneta i da zbog toga u praksi nije moguće osnivanje i funkcionisanje radnih centara.

Zaštitnik građana je u inicijativi zatražio da Ministarstvo u najkraćem roku donese propise kojima će se bliže urediti postupak osnivanja radnih centara, prostorno-tehnički uslovi za njihov rad, kadrovski standardi i uslovi koje treba da ispune stručni radnici koji pružaju usluge korisnicima, u skladu sa važećim zakonskim rešenjima.

Navedeno je da radni centri predstavljaju značajan oblik podrške OSI koje, zbog prirode i težine invaliditeta, ne mogu da se zaposle niti da zadrže zaposlenje, čak ni pod posebnim uslovima, te da kroz radno angažovanje i radno-okupacione aktivnosti, oni doprinose očuvanju i razvoju preostalih radnih sposobnosti, sticanju i održavanju radnih navika, većoj samostalnosti i socijalnoj uključenosti korisnika.

Pašalić ukazuje da bi donošenje nedostajućih podzakonskih akata predstavljalo važan korak ka uspostavljanju mreže radnih centara u Srbiji i obezbeđivanju kvalitetnije i dostupnije podrške osobama sa invaliditetom, u skladu sa principima jednakosti, inkluzije i pune zaštite njihovih prava.