BEOGRAD -
Stručnjaci upozoravaju da kupovina neregistrovanih preparata preko interneta može ozbiljno da ugrozi zdravlje.
Sve češća prodaja neregistrovanih preparata za mršavljenje preko interneta i društvenih mreža postaje ozbiljan javnozdravstveni problem, posebno nakon slučaja u Australiji, gde je šest osoba završilo u bolnici sa teškim oštećenjem jetre, nakon upotrebe proizvoda koji je reklamiran kao retatrutid.
Stručnjaci upozoravaju da je reč o eksperimentalnoj supstanci koja nije odobrena za upotrebu ni u Srbiji ni u svetu i da se do nje može doći isključivo van legalnih kanala snabdevanja.
Magistar farmacije i rukovodilac Centra za gojaznost Marija Bursić Vukadin ističe da retatrutid nije registrovan lek i da se njegova bezbednost i efikasnost još ispituju.
„Retatrutid je eksperimentalni lek koji se i dalje nalazi u kliničkim studijama i nije dobio dozvolu regulatornih tela za stavljanje u promet. Kada se takav preparat kupuje preko interneta, ne znamo njegovo poreklo, sastav niti da li uopšte sadrži supstancu koja je navedena na deklaraciji“, upozorava Bursić Vukadin.
Ona podseća da nijedan lek ne može da se koristi pre nego što prođe sva neophodna klinička ispitivanja i dobije odobrenje nadležnih regulatornih institucija. U Srbiji je za to nadležna Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), dok na međunarodnom nivou odobrenja izdaju Evropska agencija za lekove (EMA) i Američka agencija za hranu i lekove (FDA).
Kupovina preparata van legalnog lanca snabdevanja, a retatrutid korisnici upravo tako nabavljaju, upozorava ona, nosi rizik jer ne postoji garancija da proizvod sadrži deklarisanu aktivnu supstancu niti da je proizveden u skladu sa standardima kvaliteta.
„Može se dogoditi da preparat sadrži nedovoljnu količinu aktivne supstance, ali i različite nečistoće, otrovne hemikalije ili teške metale koji mogu ozbiljno da ugroze zdravlje. Ne znamo kakve neželjene reakcije ili interakcije mogu da izazovu takvi proizvodi“, kaže Bursić Vukadin.
Prema njenim rečima, problem nije samo u neproverenim preparatima, već i u tome što se gojaznost često pogrešno doživljava kao estetski, a ne zdravstveni problem.
„Kada imaju bilo koji drugi zdravstveni problem, ljudi odlaze kod lekara. Kada je reč o gojaznosti, često traže brza rešenja na internetu ili društvenim mrežama i pribegavaju restriktivnim dijetama ili preparatima čija bezbednost nije potvrđena“, navodi ona.
Dodaje da je gojaznost hronična bolest koja zahteva individualan i multidisciplinaran pristup, zbog čega terapiju treba da određuje isključivo lekar, na osnovu zdravstvenog stanja pacijenta, telesne mase, pola, godina i eventualnih pridruženih bolesti.
„Proces mršavljenja ne treba da bude brz. Potrebni su pravilna ishrana, fizička aktivnost i očuvanje mišićne mase, a kod pojedinih pacijenata i psihološka podrška. Ukoliko se lečenje ne sprovodi na adekvatan način, velika je verovatnoća da će se izgubljeni kilogrami vratiti“, ističe Bursić Vukadin.
Ona naglašava da svaki lek mora biti zasnovan na naučno dokazanim medicinskim indikacijama, zbog čega lekove ne treba nabavljati preko interneta ili društvenih mreža, već isključivo u apotekama i koristiti ih prema preporuci lekara i farmaceuta.
„Kad god se pitate koji je pravi lek za vas, to je lek koji vam je propisao lekar, u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem. Zato nikada ne treba uzimati lekove na svoju ruku, a posebno ne one koji nisu odobreni za upotrebu i koji se prodaju van regularnih lanaca snabdevanja“, zaključio je Bursić Vukadin. (kraj) is/bom/mk
.JPG "Uručena nagrada Heleni Vitman")
.JPG "Evropski filmovi na Paliću")
