Pacijenti koji pate od bolesti srca i raka, koji unose hranu u intervalu većem od osam, ali manjem od 10 časova dnevno, imaju, takođe, veću smrtnost za 66 odsto u odnosu na one koji hranu dnevno unose tokom perioda dužih od 12, 14 ili 16 sati.

Do takvih nalaza o dijeti koja se smatra zdravom i efikasnom za gubljenje preterane težine, naučnici su došli proučavanjem ishrane oko 20.000 ispitanika prosečne starosti od 49 godina, rekao je jedan od učesnika u istraživanju profesor Viktor Vens Zong.

On naglašava da je analiza ishrane i zdravstveno stanje ispitanika, među kojima su podjednako bili zastupljeni žene i muskarci, trajala u proseku osam godina, ali da su neki od njih praćeni punih 17 godina.

Rezultati tog naučnog projekta pokazuju da dijeta periodičnog gladovanja nije donela nikakve pozitivne promene u dužini životnog veka, mada se sve do nedavno smatralo da upravo takav način ishrane doprinosi, ne samo lakom gubljenju viška telesne težine, nego i dobrom zdravlju kardio vaskularnog sistema.

Zong je kazao da su istraživači bili iznenađeni takvim rezultatima studije osmočasovnog konzumiranja hrane, jer su predhodne analize ukazivale na to da je ta vrsta dijete izuzetno zdrava i efikasna u procesu mršavljenja, ali i održavanja kardiovaskularnog, kao i generalnog zdravlja.

Dosadašnjim analizama dijete periodičnog gladovanja utvrđeno je da takav stil ishrane doprinosi normalizaciji krvnog pritiska, reguliše šećer u krvi, smanjuje mogućnost zapaljenja, doprinosi zdravlju srca i pozitivno utiče na funkcije mozga.

Predhodni naučni nalazi ukazuju da je za održavanje dobrog zdravlja efikasno i uzimanje hrane u dnevnom intervalu od 12 ili 16 sati, ali da je, navodno, osmočasovni period konzumiranja namirnica najefikasniji, jer doprinosi bržem smanjenju naslaga glikogena u organizmu što uzrokuje primetno efikasnije sagorevanje masti u telu. (kraj) mjj/kru/dj