Astma je jedno od najčešćih hroničnih oboljenja u svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od astme boluje više od 300 miliona ljudi u svetu, a svake godine premine više stotina hiljada osoba zbog uzroka povezanih sa tom bolešću. Procenjuje se da u Srbiji oko 200.000 ljudi ima astmu od čega tri do pet odsto boluje od teškog oblika te bolesti koja, ukoliko se ne drži pod kontrolom, može biti izuzetno teška pa i smrtonosna.

Šta se podrazumeva pod dijagnozom teške astme?

Teška, nekontrolisana astma može biti veoma iscrpljujuća, a u težim slučajevima i potencijalno opasna po život. Pacijenti se svakodnevno suočavaju sa napadima gušenja, ograničenim disanjem, trajnim oštećenjima plućne funkcije i znatno narušenim kvalitetom života. Rizik od smrtnog ishoda veći je upravo kod osoba čija astma nije pod kontrolom.

Za razliku od blažih oblika, teška astma ne reaguje na standardne terapije, čak ni na visoke doze inhalacionih kortikosteroida. Pogoršanja bolesti su česta, a pacijenti neretko završavaju u bolnicama, dok su im svakodnevne aktivnosti, poput razgovra ili hoda, svedene na minimum.

Ova bolest nije "samo astma"

Tešku astmu ne treba poistovećivati sa blažim oblicima ove bolesti. Ona ima svoju dijagnostiku, tok i terapijski pristup. Kod mnogih pacijenata složeni upalni procesi u disajnim putevima zahtevaju više od uobičajene terapije. Zato je od suštinske važnosti pravovremena dijagnoza i pristup inovativnim biološkim lekovima.

Zavisnost od dugoročne upotrebe oralnih kortikosteroida i posledice po zdravlje

Mnogi pacijenti s teškom astmom godinama uzimaju oralne kortikosteroide koji deluju sistemski, kako bi kontrolisali simptome. Iako ti lekovi pomažu, njihova dugoročna upotreba nosi ozbiljne rizike: gojaznost, dijabetes, osteoporozu, glaukom, anksioznost, depresiju, kardiovaskularne bolesti i smanjenu otpornost imuniteta.

Izbor koji znači život bez ograničenja

Uprkos napretku medicine, mnogi pacijenti i dalje se bore sa čestim napadima, hospitalizacijama i strahom od svakog sledećeg pogoršanja. Danas, zahvaljujući inovativnim terapijama, otvara se nova mogućnost za efikasniju kontrolu bolesti.

Doc. dr Mihailo Stjepanović na skupu je istakao:

– Pacijente sa teškom astmom često prepoznajemo već po izgledu – hronično iscrpljeni, uznemireni, u stalnom strahu od sledećeg napada. Terapije koje koriste – najčešće oralne kortikosteroide – dugoročno im narušavaju zdravlje. Na osnovu iskustava sa biološkim terapijama znamo da je moguće tešku astmu stabilizovati.

Prof. dr Biljana Zvezdin istakla je važnost mogućnosti izbora:

– U nekim životnim i zdravstvenim situacijama prevelika mogućnost izbora može biti zbunjujuća. Ali, u lečenju teških bolesti, poput teške astme, svaki novi lek je napredak. Kada imamo mogućnost izbora, to znači da pacijentu možemo ponuditi pravi lek, ono što najbolje odgovara njegovim karakteristikama obolelih disajnih puteva.

Zajednički cilj: Život bez napada astme

Farmaceutske kompanije danas ulažu u razvoj preciznih terapija koje imaju potencijal da obolelima omoguće život bez napada, bez hospitalizacija i uz postizanje kliničke remisije – stanja kada je bolest gotovo neprimetna.

Biološka terapija menja tok bolesti i kvalitet života

Biološka terapija donela je veliki preokret u lečenju teške astme – deluje ciljano na uzroke zapaljenja, dovodi do smanjenja simptoma i napada, a pacijenti postaju ponovo radno sposobni, fizički aktivni i društveno prisutni. Bez ove terapije, teška astma je često nekontrolisana, a životna svakodnevica pacijenata svedena na strah i ograničenja.

Glas struke: Puna sala, jedan zaključak

Ovaj stručni skup okupio je veliki broj eminentnih lekara koji su poslali jedinstvenu poruku: Inovativne biološke terapije nisu samo novi lekovi – već nova šansa za hiljade pacijenata koji svakog dana vode borbu za dah. (Kraj) def