Arandarenko za portal UGS "Nezavisnost" kaže da veoma optimistički i ofanzivni budžet može da se vidi i kao nastavak pandemijskog stimulativnog paketa i da Vlada želi da Srbija po svaku cenu ostvari najbrži kumulativni rast u Evropi u narednom periodu, "i planira da ga pogura podsticanjem domaće tražnje".

Kako kaže, u odnosu na ovogodišnje pandemijske mere, primetno je da budžet za sledeću godinu ima veoma skromne solidarističke elemente.

"Izdaci za socijalnu pomoć neznatno su povećani, a tradicionalno mali budžet aktivnih mera tržišta rada je više nego udvostručen, samo zahvaljujući programu za mlade 'Moja prva plata'", smatra prof. Arandarenko.

Ocenjuje da glavni dugoročni problem i kočnica održivog rasta Srbije nije fiskalni deficit niti javni dug, već sistem poreza i socijalnih transfera, odnosno pravila i mehanizmi kojima se budžet puni, ali i pravila kojima se budžetski prihodi raspodeljuju na korisnike.

"Za jednu zemlju srednjeg nivoa razvoja, naša država je veoma bogata, jer uspeva da prikupi oko 42 odsto BDP-a kroz prihode, ali mnogi njeni stanovnici su siromašni, jer do njih ne dopire ona ruka države koja treba da daje ili da vraća ono što je uzela. Zato je uostalom i 100 evra pomoći moglo da ima tako snažan privremeni efekat", objašnjava prof. Arandarenko.

On smatra da je potrebno mnogo više socijalnog investiranja, uz napomenu da ne misli samo na potrebu za većim ulaganjem u zdravstvo i obrazovanje i njihovu širu dostupnost, već i na direktno ulaganje u ljude, u porodice koje žive na marginama i čija deca ne dobijaju priliku da razviju svoj puni potencijal, dok s druge strane mora da se razmišlja o uvozu radne snage. (kraj) vbr/nm