"Koliko god ima izazova i ovo što nas očekuje i što se dešava, pa ima i šansi. Mislim da nije to toliko katastrofalno koliko mi pričamo još", rekao je Šaponjić na panelu "Regionalni pogled na ekonomsku budućnost", koji je održan u okviru Samita privrednih lidera (CEO Summit Beograd).

Šaponjić je ocenio da energetika nije jedini razlog za inflaciju, već su informacione tehnologije (IT).

"Oni više nemaju troškova ni za štampanje para, nego enter, enter. Taj 'enter', koji stalno daje neke pare po belom svetu, to je za mene veći uzrok nego što je bilo šta drugo", rekao je Šaponjić.

On je ocenio da su ljudi veći problem kada je reč o uzrocima inflacije.

"Ceo dan pričate o IT, sve je to lepo, digitalizacija. Ali, šofer mora da sedne u kamion i da odveze robu, hranu iz tačke A u tačku B. To je malo veći problem koji nam dolazi ovde sad na pitanje, to su ljudi i kakva je refleksija na inflaciju prema ljudima", rekao je on.

Šaponjić je naveo da je i pre pandemije korona virusa na ovim prostorima bio problem sa radnom snagom i istakao da se razmišlja o uvozu radne snage, jer je nema.

"Da bi zadržali prave ljude, jer ljudi prave posao, moramo da podižemo primanja svim tim ljudima, koji će biti jedan veliki zamajac točkova koji će praviti tu inflaciju", istakao je on.

Predsednik Uprave Merkator grupe Tomislav Čizmić rekao je da je Merkator kao trgovac, pre svega, samo posrednik.

"Mi smo platforma u celoj toj igri oko inflacije. Mi smo platforma koja povezuje kupce, naše zaposlene i naše dobavljače", rekao je on.

Čizmić je ocenio da je odluka Vlade Srbije o zamrzavanju cena nekih životnih namirnica socijalna mera koja može da pomogne da se prvi šok oko inflacije spreči, "da kupimo nešto vremena i da vidimo kako da se dugoročno postavimo prema tim izazovima koji su ispred nas"."Mi možemo da pomognemo da se smanje ti pritisci na način da optimizujemo naše poslovanje, da radimo vrlo inovativne digitalne promene", rekao je Čizmić.

On je rekao da je Merkator promenio komunikaciju sa kupcima i naveo da su napravili prvu medijsku digitalnu platformu i počeli da komuniciraju preko mobilne aplikacije sa 350.000 korisnika u Sloveniji, koja ima dva miliona stanovnika.

Čizmić je ocenio da je problem puno složeniji i da bi trebalo da se uđe u izvore potencijalne inflacije koji su, s jedne strane na troškovima poslovanja, ali i na strani proizvođača i distributera, jer oni kreiraju nabavnu cenu.

On je rekao da trgovinski lanci ne doprinose inflaciji, već pomažu da se ublaži inflatorni pritisak.

Almir Jazvin iz Prevent grupacije iz Bosne i Hercegovine rekao je da inflacijski pritisci u regiji objektivno stvaraju ogromne šanse.

"S jedne strane potrošač će biti ugrožen, a s druge strane objektivno doći će i do povećanja cene radne snage. Činjenica je da će to verovatno rezultirati većom potrošnjom, a to je za naše ekonomije delimično dobro, ako ne i poprilično dobro, što je možda i nedostajalo u određenim segmentima", rekao je Jazvin.

On je naveo da u Bosni i Hercegovini "imaju dvocifren rast depozita poslednjih 15 godina".

Jazvin je rekao da "ljudi ne investiraju, ili nemaju gde da investiraju, ili inivestiraju u nekretnine, ili drže novac u bankama ili možda u jastucma, madracima".

Jazvin je rekao da će "tema inflacije možda više podstaknuti domaće investicije, to će možda dovesti do određenih prilika na određenim tržištima ne samo u potrošnji, već i u sistemskim investicijama".

"Svi mi treba to da prepoznamo kao prilike i da ponudimo platforme kako se to može uraditi", rekao je on. (kraj) vip/lč/dpv