On misli da je velika predrasuda to što se Srbija diči energetikom i resursima i napominje da je u energetskom smislu Srbija po glavi stanovnika šest puta siromašnija od evropskog proseka.

"U Srbiji imamo stare termoelektrane, čiji životni vek polako prolazi. Recimo, blokovi A1 i A2 termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu svakako će jednog morati dana da se zatvore i da se zaključi njihov radni vek, jer su stare i sa njima je sve više problema", ukazao je Kokeza.

Navodeći da iz hidroelektrana dolazi trećina proizvodnje električne energije u Srbiji, on je ocenio da bi sistemsko rešenje podrazumevalo donošenje propisa po kojima bi, prilikom gradnje svake nove kuće ili zgrade, bilo predviđeno postavljanje solarnog krova.

U prilog tome, Kokeza se pozvao na činjenicu da su leta sve toplija i da su sve češći i periodi od po nekoliko nedelja sa temperaturama iznad 40 stepeni celzijusa.

Smatra da bi uvođenje takvog propisa bilo dobro po ekologiju i objašnjava da bi, u tom slučaju, svaka zgrada ili kuća bi imale sopstvenu proizvodnju energije, dok bi, zbog povećane tražnje, i cene solarnih panela bile manje, pa bi bili pristupačniji.

Govoreći o energiji vetra, Kokeza je naglasio da se protivi "monstruma" i tornjevevima od 120 metara, koji "narušavaju predele i planine, gde god se montiraju".

Prema njegovim rečima, postoji nova tehnologija cilindričnih vetrogeneratora REV AIR, koji su visoki samo 35 metara, dva i po puta su efikasniji, što znači i dva i po puta jeftiniji kilovat sat, a ne ubijaju ptice kao ovi standardni.

Osim osim solara i energije vetra, Kokeza ističe da uskoro stižu i mnoge druge tehnologije, pominjući nove mini-nuklearne reaktore, koji se baziraju na fisiji.

"Iimate i hladnu fuziju koja dolazi, imate lasersku fuziju koja, takođe, dolazi", najavio je on i precizirao da posebno neke bogate zemlje Evropske unije i Kina rade na novim sistemima.

U Kini se radi na sistemu koji su oni nazvali "veštačko Sunce", ilustrovao je Kokeza, svestan da Srbija trenutno ne može da finansira takve projekte.

Uprkos tome, on poručuje da je gotovo sa energetikom koja se zasniva na destrukciji i uništavanju, uveren da su budućnost sistemi koji su u skladu sa prirodom.

U tom kontekstu, osvrnuo se i na projekat "Jadar" i iskopavanje litijuma, za koje mnogi upozoravaju da je ekološki sporno i štetno po prirodu.

"Što se tiče litijuma i projekta Jadar, to je pitanje zdravorazumskog pristupa. Postoje nove baterije, nove tehnologije koje uopšte ne zahtevaju litijum, a koje su efikasnije i jeftinije. Nama litijum u ovom momentu zaista nije potreban", naglasio je Kokeza.

Pominjući da je i kuhinjska so počela da se koristi za baterije, kao i da u Kini postoje nova rešenja sa vodom, Kokeza je precizirao da "nema potrebe preuzimati ekološki rizik u Jadru".

Prema njegovim rečima, na novim baterijama se radi i u institutu u Bostonu, gde je tim naučnika pronašao mehanizam kako da sačuva električnu energiju u betonu.

Pri tome, 45 kubnih metara betona može da sačuva 10 kilovat časova, tvrdi Kokeza i objašnjava da beton služi kao kondenzator, što znači da bi temelji kuća mogli da budu baterije.

Govoreći o javnim resursima, pa i Naftnoj industriji Srbije (NIS), suočenoj sa rizikom američkih sankcija zbog ruskog vlasništva, Kokeza je poručio da se strateški interesi i oblasti ne prodaju.

"Javna preduzeća, kako mi to zovemo, preduzeća od javnog interesa, kao što su železnica, elektroprivreda, vodosnabdevanje, naftna industrija i ostale strateške industrije se ne prodaju i ne privatizuju. To se ne ustupa nikome, jer onda nemate kontrolu nad tim resursima", ukazao je Kokeza. (Kraj) zvs/bom