"Kohelarni implant mi je uključen 12. jula 2022. godine, to mi je novi rođendan", kazala je Vidić, koja je danas i na čelu Organizacije osoba sa kohelarnim implantom. Ipak, do tog drugog rođendana, prošla je dugačak put "popločan" nerazumevanjem, kaže Bojana Vidić.

"Potičem iz Kovina, to je malo mesto i tamo ljudi imaju velike predrasude". Uglavnom su mi govorili "Ne, ti to nemožeš". Ja imam snagu i upornost u svom karakteru i onda sam pokazivala redom da ja sve mogu. Samo što nisam mogla da telefoniram. Ali sad, hvala Bogu, postoje i video pozivi, pa mogu i to da obavljam", priseća se Bojana prepreka sa kojima se suočavala.

Kaže da joj je bilo teško u tinejdžerskom periodu, kada su je stigmatizovali zbog problema sa sluhom i otežanog govora.

"Falio mi je razgovor u tim bolnim trenucima kada su me dirali. Ja nisam mogla da se odbranim verbalno, osećala sam se nemoćno, pa sam se ponekad i fizički branila iako znam da to ne treba raditi. Ipak, nisam mogla da dozvolim da nepravda pobedi", kazala je Vidić. dodajući da je danas njena misija da pomogne mladim generacijama da lakše prođu kroz život.

Ipak, posebno osetljiv momenat bio je kada je u 40. godini potpuno izgubila sluh, čak i uz slušni aparat koji joj je do tada olakšavao komunikaciju

"Bila sam vrlo otvorena, volela sam da izlazim iz zone komfora. Ali tada sam se povukla i upala u depresiju, jer nisam mogla da razumem ljude, do tada mi je slušni aparata pomagao da koliko tokliko razumem sagovornika", kazala je Vidić.

Jedan događaj je posebno upalio sve alarme, sagovornica FoNeta se priseća momenta kada nije mogla da čuje majku koja je ušla u njenu sobu i pokušavala da je dozove dok je bila okrenuta leđima.

"Tada sam se štrecnula i shvatila koliko ja zapravo više ne čujem. Suze su same potekle, jer ja nikada nisam mogla da se pomirim sa potpunom tišinom", kazala je Vidić.

Spas i beg od tišine pronašla je u ugradnji kohelarnog imlpanta i danas se bori da takvo pomagalo bude dostupno što većem broju ljudi sa oštećenim sluhom. Ipak, svesna je da je to mnogo košta, pa za kompletan procesor sa pratećim delovima treba platiti i do 28.000 evra.

"Mnogi su strahu, pa i ja sam u strahu, i pitam se da li će se sutra ujutro kada se probudim da se upali procesor. Ako se ne upali, onda smo u problemu, jer za to treba odvojiti mnogo para. Za mnoge je to nedostižno čak i da podignu kredit", objašnjava Vidić, dodajući da je najteži mogući epilog ponovna tišina.

"Želim da preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje dobijemo mogućnost da se obezbede rezervni delovi. Mogućnost da se dobije novi procesor je tek posle sedam godina, tražimo da se to smanji makar na pet godina i da imamo svake godine plaćeni servis implanta i ako se desi kvar nekog dela, da se omogući hitna zamena, bez povratka u tišinu", kazala je Vidić.

"Što se tiče gluvih osoba koje se koriste znakovnim jezikom, njima je veliki problem da nađu posao i zato bi im značila invalidnina. Ona je dostupna svuda u Evropi i na Balkanu, samo je mi u Srbiji nemamo. Tu su i oni svakodnevni životni problemi - ustanove i institucije nisu prilagiđene gluvima i nagluvima, niko nije obučen za korišćenje znakovnog jezika. Teško je pratiti i televizijske programe, informisati se, zato što emisije nisu titlovane, čak ni na javnom servisu", napomenula je Vidić. (kraj) djv/bom/dj