Učesnici na globalnom finansijskim tržištu procenjuju koliko dugo bi mogao potrajati rat i rast cena sirove nafte koji bi se prelio u novi inflatorni talas, pogotovo u državama uvoznicama nafte. S tim u vezi, valute država neto uvoznika sirove nafte su pod pritiskom. Tako je evro od početka marta oslabio oko 3,5 odsto u odnosu na američki dolar.

Rusiji ublažene sankcije

Rusiji su ublažene energetske sankcije Sjedinjenih Američkih Država (SAD), a 32 države-članice Međunarodne agencije za energetiku, uključujući velike ekonomije (SAD, Japan, Italija itd.) posežu i otvaraju svoje strateške naftne rezerve u nameri da uvećanom ponudom od 400 miliona barela zadrže cenu nafte (i inflaciju) pod kontrolom. Prema nekim proračunima, svakih deset dolara rasta cene sirove nafte, povećava inflaciju u SAD za oko 0,4 odsto snižavajući bruto domaći proizvod SAD za 0,1 odsto, u Evropi verovatno i više od toga. Investiciona kuća Goldman Sachs procenjuje da bi globalna ekonomija mogla opasti 0,3 odsto, a inflacija na globalnom nivou porasti 0,5 - 0,6 odsto.

Tržišni učesnici na finansijskom tržištu, čini se, procenjuju da će vojni konflikt duže potrajati, a kladioničari ne vide kraj rata pre maja.

Bez obzira na ove sumorne prognoze, tržišta akcija su, istorijski gledano, ubedljivo češće ostvarivala pozitivne rezultate nego negativne.

Analitičari švajcarskog UBS-a podsećaju na interesantnu statistiku - da je od 1981. godine, indeks S&P 500 imao prosečan maksimalni godišnji pad od oko 14 odsto, dok je za tih skoro pola veka negativno zatvarao godinu samo nekoliko puta. Međutim, velika volatilnost takođe je često propraćena snažnim prinosima. Prema UBS-u, kad je volatilnost povišena, S&P 500 je ostvarivao natprosečne prinose tokom narednih 12 meseci u poređenju sa tipičnim tržišnim uslovima. UBS podseća da je od 1960. godine S&P 500 beležio dobitke u otprilike 72 odsto kalendarskih godina, što ukazuje na prednost održavanja dugoročne perspektive ulaganja. Jer, propuštanje makar jedne najbolje sedmice ili najboljeg kvartala na tržištu tokom tog perioda značajno bi smanjilo ukupan prinos investitora. Izreka „strpljen spašen“ - kao za mnoge stvari u životu, važi i za investiranje.

U pozadini vojnog sukoba na Bliskom istoku provejava i zabrinutost o mogućoj krizi likvidnosti u delu nebankarskog kreditnog sektora. Dok mnogi fondovi privatnog kreditiranja ograničavaju povlačenje sredstava i izlazak investitora, JP Morgan je usporio njihovo kreditiranje u nameri da umanji svoju ukupnu izloženost ovom finansijskom sektoru. Prema izvesnim procenama, ovaj potez se ne dešava zbog nesolventnosti i kreditnih gubitaka kreditnih firmi nego zbog reevaluacije njihovih kolaterala, pre svega softverskih kompanija koje su došle na odstrel naprednih rešenja i alata veštačke inteligencije.

Ove sedmice održava se GTC konferencija kompanije Nvidia koja ima potencijal da razigra narativ veštačke inteligencije koji je i pre sukoba na Bliskom istoku bio klimav. Takođe, kvartalne finansijske izveštaje i poslovne rezultate u sredu će objaviti proizvođač memorijskih čipova Micron Technology, kompanija koja je u izvesnom smislu preuzela palicu pobednika IT industrije.

Na makroekonomskom planu, pažnju investitora ove sedmice privući će sastanci velikih centralnih banaka - u sredu Federalnih rezervi SAD, a u četvrtak Evropske centralne banke.

Rast deviznih rezervi NBS

Bruto devizne rezerve Srbije su na kraju februara iznosile 29,8 milijardi evra, a u odnosu na kraj januara povećane su za 421,3 milion evra, objavila je Narodna banka Srbije (NBS), koja je odlučila da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da zadrži neizmenjenima kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).

NBS je saopštila i da je dobila pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika i da je od danas u registru SEPA. Platni promet, u punom kapacitetu u skladu sa SEPA sporazumom, biće moguć od 5. maja ove godine.

Zbog sukoba na Bliskom istoku i skoka cena sirove nafte na svetskom tržištu nafte i poremećaja u snabdevanja, Vlada Srbije je privremeno smanjila akcize na gorivo za 20 odsto.

Uprava za javni dug je saopštila da je na aukciji 10. marta, od ponuđenih obveznica u vrednosti 20 milijardi dinara, prodato 2,67 milijarde (13,35 odsto) sa rokom dospeća 30. jula 2030. i godišnjom kuponskom stopom 4,5 odsto.

Republički zavod za statistiku je objavio da je međugodišnja inflacija u Srbiji u februaru ove godine bila 2,5 odsto, a mesečna 0,5 odsto.

Naftna industrija Srbije je od Kancelarije za kontrolu strane imovine pri američkom Ministarstvu finansija zatražila novu operativnu licencu za rad, kojom će omogućiti nastavak obavljanja operativnih aktivnosti. Postojeća licenca ističe 20. marta. (kraj) def/dj