Ipak, nafta "Brent" ostala je na nivou od pre početka američko-iranskih sukoba, na koji se vratila prošle nedelje nakon višednevnog postepenog pada usled napretka u pregovorima o okončanju rata na Bliskom istoku i punog otvaranja Ormuskog moreuza, prenosi Njujork tajms.

Cena nafte prošle nedelje pala je na nivoe koji su bili pre početka američko-izraelskih napada na Iran krajem februara, nakon što je saobraćaj kroz Ormuski moreuz počeo postepeno da se obnavlja na osnovu Memoranduma o razumevanju za okončanje rata i početka pregovora o njegovoj primeni.

Cena sirove nafte "Brent" u petak je nakratko pala na 72,48 dolara za barel, koliko je iznosila dan pre nego što su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran 28. februara, da bi nešto kasnije porasla na 72,63 dolara.

OPREZ U AZIJI

Nakon što su ponovni napadi Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na Iran otvorili pitanje koliko je čvrst nedavni sporazum o primirju, na azijskim berzama danas se trguje oprezno, a cene nafte takođe su ponovo blago porasle.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica bio je jutros u minusu 0,4 posto, nakon što je prošle nedelje pao više od pet odsto.

Cene deonica u Šangaju, Indiji, Australiji i Hong Kongu porasle su između 0,1 i 1,8 odsto, a u Japanu i Južnoj Koreji pale su između 1,1 i 2,4 odsto.

CENA RATA SA IRANOM

Rat sa Iranom stvorio je značajan finansijski teret za SAD, a prema preliminarnoj analizi Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), ukupni troškovi Pentagona dostigli su oko 40 milijardi dolara, prenosi Si-En-En.

U procenu su uključeni troškovi municije, uništene vojne opreme i štete na vojnim bazama, dok operativni troškovi, koji su već bili planirani u okviru odbrambenog budžeta za fiskalnu 2026. godinu, koji premašuje jedan bilion dolara, nisu obuhvaćeni.

BAJNENS NE NAPUŠTA EVROPU

Kripto platforma Bajnens saopštila je da namerava da ostane na tržištu Evropske unije (EU) i da će pokušati da dobije odgovarajuću licencu podnošenjem novog zahteva, izjavila je Rojtersu direktorka te kompanije za Evropu i Veliku Britaniju Džilijen Linč.

Ona je rekla da kompanija Bajnens ne planira napuštanje evropskog tržišta, uprkos tome što je propao prethodni pokušaj dobijanja licence u Grčkoj, što otvara mogućnost da milioni korisnika ostanu bez pristupa platformi.

NOVI ZAHTEV NIS ZA LICENCU

Naftna kompanija Srbije čeka odgovor Ministarstva finansija SAD na novi zahtev za licencu za operativni rad i posle 1. jula, kada ističe sadašnja licenca.

Tom licencom kompaniji NIS se omogućava nastavak rada, odnosno prerada sirove nafte.

POVEĆANE AKCIZE

Vlada Srbije povećala je iznose akciza na derivate nafte za oko 5,5 odsto u odnosu na prošlu sedmicu, a novi iznosi primenjuju se od 29. juna, zaključno sa 5. julom.

Odlukom o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, koja je objavljena u Službenom glasniku, akciza na bezolovni benzin iznosi sada 68,4 dinara po litru, umesto 64,8 dinara.

Akciza na gasna ulja (dizel) povećana je sa 66,64 na 70,34 dinara po litru, a na olovni benzin sa 68,90 na 72,72 dinara po litru.

CENE GORIVA U SRBIJI

Cena evro dizela do 3. jula u Srbiji ostaje nepromenjena, dok je cena goriva Evro premijum BMB 95 viša za dva dinara, objavilo je Ministarstvo trgovine.

Evro dizel će koštati 217 dinara po litru, a Evro premijum 193 dinara.

INFLACIJA U SRBIJI

Međunarodni monetarni fond (MMF) prognozirao je da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine iznositi 3,6 odsto, a rast bruto društvenog proizvoda (BDP) 2,8 odsto, ocenjeno je na panelu u okviru Svetskog ekonomskog foruma posvećenog monetarnoj politici i stabilizaciji.

Prema oceni MMF, Narodna banka Srbije vodi dobru i odgovarajuću restriktivnu monetarnu politiku.

Prosečna inflacija za 2026. godinu će, kako je procenjeno, iznositi 3,6 odsto, dok će BDP iduće godine nastaviti da raste.

BRUTO ZARADA

Prosečna bruto zarada u Srbiji u aprilu iznosila je 168.008 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 121.805 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Rast bruto zarada od januara do aprila 2026. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 11,5 odsto nominalno, odnosno 8,5 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća 11,6 odsto nominalno, odnosno 8,6 odsto realno.

Medijalna neto zarada za april 2026. godine iznosila je 94.585 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

NESTAŠICA SIROVINA

Građevinski materijal u Srbiji poskupeo je do 30 odsto zbog nestašice sirovina, skupljeg transporta i sve veće tražnje na gradilištima, piše RTS.

Vlada Srbije je uredbom koja važi do jula ograničila uvoz pojedinih strateških proizvoda poput cementa, čelika i armature, a graditelji procenjuju da bi tržište nepokretnosti moglo da se stabilizuje tek posle smirivanja geopolitičkih tenzija i završetka najvećih infrastrukturnih objekata u zemlji.

KINA NAJVEĆI INVESTITOR

Kina je trenutno najveći investitor u Srbiji, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i dodao da je saradnja išla u nekoliko faza.

"Zajedno smo izgradili stotine kilometara auto-puteva, železničkih pruga i moderne infrastrukture, što je omogućilo privlačenje stranih direktnih investicija i učinilo Srbiju zemljom koja privlači najviše investicija u jugoistočnoj Evropi“, rekao je Čadež.

POTREBNA PROMENA MODELA RASTA

Predsednik Saveza ekonomista Srbije i bivši ministar privrede i privatizacije Aleksandar Vlahović ocenio je da Srbija mora da promeni model rasta i da se više osloni na domaću privredu i tehnološki razvoj, uz ubrzanje procesa evropskih integracija.

"U Srbiji se mora promeniti model rasta, pre svega. Rast koji je zasnovan na kvantitetu investicija i rada više nema neku naročitu budućnost", izjavio je Vlahović u programu RTS i dodao da je dugoročno održiv rast moguće obezbediti jačanjem pravne sigurnosti, nezavisnih institucija, efikasnijim pravosudnim sistemom i suzbijanjem korupcije, kao i većim učešćem domaćih privatnih investicija na tržištu.

DIGITALNA PLATFORMA ZA ULAGANJE

Srpska kompanija Inspira grupa i švedska kompanija Nordic Bridge Capital potpisali su sporazum o saradnji na razvoju nove digitalne platforme za štednju i ulaganje - VIA, koja će građanima Srbije omogućiti jednostavniji pristup dugoročnom ulaganju u akcije i investicione fondove. (kraj) vem/bdr/dj