BEOGRAD -
Stečaj Alta banke otvorio je pitanja o kontroli Narodne banke Srbije (NBS), poslovanju finansijskih institucija povezanih sa tom bankom i mogućim posledicama po ostale kompanije iz Alta grupe, dok bankari i finansijski stručnjaci ocenjuju da taj slučaj ne ugrožava stabilnost bankarskog sistema Srbije, piše danas Demostat.
Narodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra dozvolu za rad Alta banci i predložila pokretanje stečajnog postupka, koji je Privredni sud u Beogradu otvorio 3. novembra. Za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za osiguranje depozita (AOD), koja je započela postupak isplate osiguranih depozita, do 50.000 evra po deponentu, preko Banke Poštanska štedionica.
U slučaj se uključilo i Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK), koje je privelo vlasnika Alta banke Davora Macuru i još dve osobe zaposlene u toj banci. Njima je određen pritvor do 30 dana zbog sumnje da su iz trezora banke izneli oko 45 milijardi dinara, odnosno više od 380 miliona evra.
Prema navodima koji su se pojavili u javnosti, novac možda nije ni bio u bankarskom trezoru, već je poticao od dnevnih pazara lanca menjačnica Alta Pay, koji posluje u okviru Alta grupe. Sumnja se da je taj novac zadržavan, dok je u dokumentaciji prikazivan kao gotovina u trezoru. Prema pisanju medija, među svedocima koje tužilaštvo planira da sasluša nalazi se i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Istraga bi trebalo da rasvetli i zbog čega centralna banka nije ranije reagovala na neuobičajen model poslovanja Alta banke, kao i gde je završio novac za koji se sumnja da je iznet iz trezora. Nisu potvrđene informacije da je deo novca sa računa banke posle izbora 25. oktobra prebacivan korespondentskim bankama u Severnoj Makedoniji i Rusiji.
Da su problemi Alta sistema prešli granice Srbije, pokazuje i to što je platni sistem Alta Pay u Crnoj Gori izgubio dozvolu za rad, dok je Alta banka u Bitolju dobila prinudnu administrativnu upravu, a njenim klijentima ograničeno je podizanje gotovine.
Glavni broker u kompaniji Momentum Securities Nenad Gujaničić ocenio je za Demostat da brzina i oštrina mera NBS ukazuju na to da je stvarno stanje banke bilo znatno lošije od onoga prikazanog u njenim izveštajima.
"Munjevito oduzimanje dozvole i pokretanje stečaja, iako bi u nekim drugim okolnostima banka mogla da funkcioniše i pod nadzorom NBS, upućuju nas na zaključak da realno stanje mnogo odudara od onoga što je pisalo u izveštajima banke", rekao je Gujaničić.
On smatra da je bankarski sistem Srbije dovoljno likvidan i kapitalizovan da problemi Alta banke ne mogu da ugroze ostale finansijske institucije. Prema bilansima, građani su na kraju prošle godine u toj banci imali između 400 i 500 miliona evra depozita, uključujući i iznose iznad zakonski osiguranih 50.000 evra. Gujaničić smatra da bi bilo dobro da AOD, ukoliko za to postoje uslovi, isplati sve depozite fizičkih lica, posebno imajući u vidu da su pojedini građani, među njima i ruski državljani, bili upućeni na tu banku.
Kao posebno simptomatičan podatak naveo je da je depozitna baza Alta banke nakon što je Alta grupa 2019. godine preuzela većinski paket akcija državne Jubmes banke uvećana 12 do 13 puta, dok je ukupan bankarski sistem u istom periodu zabeležio približno dvostruki rast. Gujaničić smatra da takav rast nije bio rezultat konkurentske prednosti ili poslovne inovacije, već sistemske korupcije i trgovine uticajem, ukazujući da su među deponentima bila i državna preduzeća.
Stvarno stanje banke biće poznato tek nakon utvrđivanja njene imovine i obaveza u stečajnom postupku. Gujaničić ne isključuje mogućnost da posledice snose i druge kompanije iz Alta grupe, posebno Alta Retail, koja je u septembru kupila maloprodajni lanac Roda, kao i Idea i Merkator S markete. On upozorava da bi eventualni problemi likvidnosti mogli ozbiljno da ugroze poslovanje tih kompanija, koje svakodnevno raspolažu velikim iznosima novca.
Stečaj je pogodio i pojedine investicione fondove koji su imali depozite u Alta banci. Komisija za hartije od vrednosti saopštila je da su društva Inteza Invest i tri fonda kojima upravlja Vista Rica prijavili moguću štetu. Prema objavljenim podacima, vrednost investicionih jedinica fonda Vista Rica Invest umanjena je za 22,6 odsto, Vista Origin za 21,5 odsto, a Vista Rica Corporate za gotovo 18 odsto.
Iz Inteze su za Demostat naveli da je njihova izloženost bila ograničena na oročene depozite koji su činili 0,84 odsto imovine fonda Inteza Invest Keš Dinar i 1,17 odsto fonda Inteza Invest Keš Evro. U toj kompaniji ističu da fondovi nastavljaju redovno poslovanje i da zadržavaju potraživanja prema Alta banci, koja će prijaviti u stečajnom postupku.
Komisija za hartije od vrednosti nije odgovorila na pitanja Demostata da li su još neki investicioni fondovi prijavili štetu, dok NBS nije odgovorila na pitanje da li su dobrovoljni penzioni fondovi imali sredstva u Alta banci.
Banke koje je kontaktirao Demostat tvrde da slučaj Alta banke nije uticao na njihovo poslovanje. U UniCredit banci navode da nisu zabeležili neuobičajene promene, već povećano interesovanje novih klijenata. U Banca Intesa ističu da su depoziti fizičkih lica blago porasli u odnosu na kraj prethodnog meseca, dok je kapital banke na kraju trećeg kvartala iznosio 138 milijardi dinara, uz pokazatelj adekvatnosti kapitala od 19,25 odsto.
I u Erste banci navode da nisu zabeležili dodatno povlačenje depozita, već njihov rast, kao i rast kreditne aktivnosti. Ocenjuju da je reč o pojedinačnom slučaju koji ne dovodi u pitanje stabilnost bankarskog sektora Srbije. (kraj) elh/mk
