BEOGRAD -
Inflacija i ekonomska nesigurnost glavni su razlozi političkih promena, ističe u analizi za Demostat novinar i istražuivač Milomir Mandić, navodeći da su nakon pandemije kovida 19 i početka rata u Ukrajini, poremećaji u lancima snabdevanja i rast cena energenata doveli do značajnopg pogoršnja životnog sandarda građana.
On navodi da je inflacija u evrozoni dostigla 10,6 odsto u oktobru 2022, najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija, dok je u Sjedinjenim Državama sredinom 2022. bila 9,1 odsto, što je izazvalo pad kupovne moći građana.
Velika Britanija se suočila sa ozbiljnom krizom troškova života, inflacija je dostizala 11 odsto, uz velike probleme u snabdevanju energijom, a ankete u više zemalja pokazivale su da je inflacija glavni faktor nezadovoljstva birača, navodi on u analizi.
Galup istraživanje u SAD iz 2023. pokazalo je da 61 odsto Amerikanaca smatra da je inflacija njihov glavni ekonomski problem, dok je Ipsos anketa u Velikoj Britaniji iz 2023. ukazala da 67 odsto građana navodi rast troškova života kao glavni politički problem.
U Nemačkoj, navodio, prema istraživanju JuGov-a, 58 odsto građana smatra da je ekonomska situacija gora nego pre tri godine, a više od polovine njih krivi Vladu.
U Srbiji, prema istraživanju Demostata iz 2024, skoro 88 odsto građana oseća inflaciju i posledice po lični standard, a - iako formalno ekonomski rast postoji - evidentan je ozbiljan pad kupovne moći zbog rasta cena osnovnih namirnica i energenata.
“Protesti studenata započeli su kao posledica pada nadstrešnice na železnickoj stanici u Novom Sadu i napada na studente Fakulteta dranmskih umetnosti, ali su im se ubrzo pridružili i drugi građani dubinski nezadovoljni visokom inflacijom koja direktno pogađa standard građana, nepoverenjem u institucije i nezadovoljstvom njihovim radom”, navedeno je u teksu Demostata.
Ističe se da Vlada Srbije - formirana u maju 2024. godine - nije uspela da opstane duže od osam meseci, a da je premiejr Miloš Vučević podneo ostavku krajem januara 2025.
Iako se na prvi pogled ne čini da je inflacija ključni faktor ovih protesta i ona je u njihovoj osnovi. Mnogi građani osećaju nesigurnost i nezadovoljstvo ne samo zbog političkih razloga, već i zbog ekonomske situacije koja otežava svakodnevni život.
Mandić ukazuje na dva nivoa promena - površinski nivo, odnosno povod – konkretan događaj koji izaziva prosteste društvene i političke krize ili pad Vlade. To može biti poskupljenje goriva, nesreće, policijska represija ili politički skandali i slično.
Drugi, dubinski nivo, su uzroci - akumulirane socijalne, ekonomske i političke nepravde koje traju godinama ili decenijama.
Mandić ističe da ti procesi nisu odmah vidljivi, ali stvaraju atmosferu nezadovoljstva i nepoverenja koja eskalira kada se pojavi povod.
U Srbiji, tvrdi on, nakon početka studentskih protesta, oni su se proširili i dobili širu podršku građana nezadovoljnih inflacijom i padom kupovne moći i nizom drugih nezadovoljstava koja nisu bila artikulisana a sada dobijaju prostor kroz proteste - prosvetara, advokata, poljoprivrednika. (kraj) vip/mč/bdr
