Čolović je istakao da je Mirjana Miočinović bila "svedok nemorala" i da je bila "od onih retkih koji neće, koji ne mogu da ćute".

"Ustajuću protiv zla, protiv zločina, protiv laži, protiv nasilja, ona to nije radila u ime neke apstraktne ideje o moralu da bi za tu ideju nekoga pridobila. Kako je često govorila - da se javi za reč i osudi zlo i nepravdu od nje traži, zahteva samo njen moralni instinkt, samo - kako ona na jednom mestu kaže instinkt i utroba", rekao je Čolović na komemoraciji u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Prema njegovim rečima, "povodi i razlozi da moralni instinkt od Mire traži da reaguje umnožavali su se svakodnevno - onoliko koliko su se umnožavali primeri zločina, nasilja i laži".

Njeni tekstovi i intervjui, kako je istakiao, pokazuju da je "sa velikom pažnjom pratila šta se ovde događa, šta radi vlast, šta radi opozicija, šta radi kultura, Univerzitet, šta rade pisci, mediji".

"Nije mogla da reaguje na sve što zaslužuje pažnju i njenu osudu, ali je ostavila važna, tačna i izuzetno hrabra zapažanja o moralnoj blokadi, moralnoj traumi i moralnom zaboravu srpskog društva devedesetih godina u ime Srbije i srpskog naroda", rekao je Čolović.

Čolović je rekao da je Mirjana Miočinović podstreke da reaguje "manje nalazila u ponašanju vlasti, više u onome što radi opozicija, a najviše u onome što rade neki navodno nezavisni intelektualci, profesori, pisci, pozorišta, mediji koje je razotkrivala kao - kako je govorila - 'pritajenu kolaboraciju sa režimom'".

Profesor FDU Ivan Medenica rekao je da je zajednička nit teatroloških promišljanja i radova Mirjane Miočinović "promocija modernosti, kako u kritičkoj misli o pozorištu, tako i u dramskoj i pozorišnoj praksi".

"Kada je naše domaće, jugoslovensko pozorište u pitanju, ona je dala doprinos priređujući knjige o autorima, pišući stručne radove o njihovom delu, promociji Aleksandra Popovića", rekao je Medenica i istakao da je Mirjana Miočinović "najznačajniji teoretičar" Popovićevog dela.

Medenica je istakao da je Mirjana Miočinović "najpoznatija po bavljenju delom Antonena Artoa" koga je i prevodila i o kome je pisala u knjizi "Surovo pozorište".

Profesorka FDU Ksenija Radulović rekla je da se Mirjana Miočinović bavila "dramama, esejima o plejadi pisaca, prevashodno južnoslovenskih, ali i inostranih - od Krleže, Crnjanskog, Nušića, Aleksadra Popovića, do pozorišne umetnosti domaće i inostrane, sa naglaskom na istraživanje subverzivnog potencijala teatarske umetnosti i sa naglašenom sklonošću ka avangardi".

Ksenija Radulović izdvojila je dva dela teatrološkog opusa Mirjane Miočinović - njeno bavljenje Artoom, velikim vizionarom pozorišne umetnosti, i dramskim piscem Aleksandrom Popovićem. (kraj) vem/lč/mk