Biska 8, kao muzička tema, nastala je još davne 1975. godine, kada joj je prvi put Radomir Mihailović Točak raspisao note i udahnuo život. Od samog početka stvaranja ovog dela, Radomir je bio nadahnut i inspirisan baroknom muzikom, a tokom celog procesa stvaranja neprestano je čuo horske glasove.

Urezano u sećanju iz detinjstva, kada je sa ocem odlazio na horska izvođenja — koja je organizovao i kojima je dirigovao upravo njegov otac, Risto Mihailović — Radomir je postavio sebi jedan osnovni uslov: Biska 8 mora sadržati i horsko pevanje.

Godinama nakon nastanka ovog muzičkog dela, u više navrata SMAK je pokušavao da zaokruži celu priču. Međutim, tekst koji je napisao Boro Horvat vremenom je izgubljen. Radomir se i dalje seća prvih stihova: „Na obali reke raste krst, mirno cveta les moj“. I tako su se iz godine u godinu nizali SMAK-ovi hitovi, ali Biska 8 je čekala – sačuvana na polici starog Radomirovog ormara. Sve do dana kada su se sreli Radomir i Fraktal.

Za saradnju Točka i Fraktala najzaslužnija je njegova rođena sestra, Ljubica Mijailović. Naime, Ljubica je imala priliku da uživo čuje Aleksandru Rikanović kako peva u Evergreen klubu u Čačku. Nakon što je preslušala autorska dela Fraktala, rodila se ideja da bi bilo vrlo korisno da se Fraktal upozna sa Radomirom i porazgovara o eventualnoj saradnji.

Radomir je, po savetu sestre, preslušao sve Fraktalove autorske pesme, ali, kako sam kaže, i temeljno istražio ceo bend. Na bendovo veliko iznenađenje, organizovao je sastanak u svom studiju u Beogradu. Prema njegovim rečima, najviše mu se dopalo to što Fraktal čine amateri – ali iskreni ljudi koji muziku stvaraju iz ljubavi, a ne iz pohlepe za novcem. To, kako kaže, čuje se i u njihovoj muzici. Nakon što je objasnio da je ceo svoj život posvetio bendu SMAK i da ne želi da svira s drugim
bendovima, iznenadio je bend sledećim rečima: „Ali želim da vam poklonim jednu moju pesmu koju sa SMAK-om nikada nisam snimio ni izdao, a to je “Biska 8“. Motiv je, po svemu sudeći, ponovo bila ljubav. Tu melodiju Radomir je svirao gotovo svakodnevno svih 50 godina otkako ju je stvorio. U nju su zaljubljene i sve tri njegove ćerke.

Čak kaže da bi svakoj ženi koja bi je slušala dok je svira – suza orosila lice. Nakon mesec dana, Ivan Ristić donosi tekst pod nazivom: „Vreteno (Biska 8)“. Još dvadesetak dana kasnije, Fraktal uspeva da zaokruži priču aranžmanom, specifičnim ritmičkim prelomima i solo deonicom Petra Radivojevića, Točkovog učenika iz 90-ih. Pesma je poslata Radomiru na odobrenje. Usledio je trenutak istine i njegov komentar: „Pročitao sam prvo tekst; lepa je ideja, vuče pre svega u arhaičnu sadašnjost – da tako kažem – u zaboravljeno biće kome valjda pripadamo. Mislim da bi se to mnogima dopalo baš zato što dolazi iz srca zemlje. Onda sam poslušao demo sa probe i dopalo mi se. Numera ima lepu"facu", što je važno prilikom prvog kontakta sa izvođačem“.

Stihove je napisao Ivan Ristić, basista Fraktala, inspirisan informacijama sakupljenim tokom tog prvog susreta sa Radomirom. O samoj pesmi se tog dana razgovaralo vrlo malo, ali je Rade, umesto toga, raspirivao razne filozofije o životu, ljubavi, snovima i muzici. U tekstu se koristi dvostruka metafora koja se reflektuje u ogledalu — s jedne strane stoje Radomirove pesme po policama ormana, a s druge bend Fraktal.

U oba entiteta krišom tinja želja da se probude. Jedina instanca koja odlučuje o krajnjem ishodu jeste vreteno sna, koje u ovom slučaju simbolizuje sam Radomir Mihailović Točak. Pored tih dveju metafora, kao slika pojma „vreteno“, postoji i očigledna, namerna konotacija u kojoj vidimo Radomira kako levom rukom namotava predivo, a desnom tka po gitari. (kraj) dep