Prema njegovim rečima, većina mališana vodi računi "šta stiska" i na kakve linkove klikće, što ih može dovesti u problem.

"Danas svaki klik može da te odvede tamo gde ne želiš", upozorio je Trifunović.

Dodatni je problem nedovoljna svest dece o tome da na internetu ne bi trebalo da ostavljalju podatke o sebi, jer oni često mogu biti zloupotrebljeni.

Da bi se taj problem rešio, Trifunović savetuje da se još u nižim razredima sa decom u školi razgovara o tome kako se bezbedno koriste tehnologije.

Kako je napomenuo, velika odgovornost je i na roditeljima, jer je izrazito važno da razgovaraju sa decom i da kontrolišu korišćenje interneta.

Da bi roditelji trebalo da znaju čime im se dete "bavi" saglasna je i četranestogodišnja Anja Lukač.

Ona je naglasila da deci ne treba prerano davati pristup internetu, jer još nisu "izgrađene ličnosti" i možda ne znaju kako da se postave prema nekim stvarima u sajber svetu zbog čega mogu doći u nepriliku.

"Neki komentari mogu i da ih uvrede i da to utiče na njihov dalji život i mentalno zdravlje, a ima i mnogo manijaka i lažnog predstavljanja" ukazala je Lukač.

Dvanaestogodišnji Karlo Vučkovića najveće opasnosti na internetu vidi u hakerima i prevarantima, koji decu mogu navesti da kliknu na određeni link kako bi dobili nagrade. Na taj način mogu otkriti njihovu lokaciju i druge lične podatke ili im ubaciti virus u kompjuter ili telefon.

Da bi to izbegao, Vučkovič izbegava da "klikće" na svaki link koji vidi i ne stupa u kontakt sa nepoznatima na društvenim mrežama.

Trinaestogodišnja Lena Bednar, takođe, pazi koga prihvata za prijatelja na društvenim mrežama, ali se trudi i da dobro sačuva lozinke svojih naloga.

Kao posebno važnu meru predostrožnosti, ona poručuje da bi deca trebalo da se obrate roditeljima čim uoče nešto sumnjivo. (kraj) zvs/kt