Zabrana ovogodišnjeg Prajda je već peta u istoriji te manifestacije u Srbiji, podsetio je Miletić, koji je takvu odluku označio kao neverovatnu.

Prema njegovim rečima, LGBT populaciji uskraćeno je i pravo da budu prepoznate istopolne zajednice, što je suprotno odluci Evropskog suda za ljudska prava koji je 2015. godine utvrdio da te zajednice moraju da se pravno prepoznaju.

Ne možete dve osobe istog pola da ostavite da žive u pravnoj praznini, da žive po 30 godina zajedno i stiču imovinu, a da ih zakon ne prepoznaje, objasnio je Miletić.

Kada jedan član istopolne zajednice premine, kako je ilustrovao, njegova porodica nasleđuje tu imovimu, dok onaj ko je živeo sa njim i sticao tu imovinu nema apsolutno nikakava prava.

On smatra da su to potpuno neverovatne stvari u 21. veku i da donošenje zakona o istopolnim zajednicama sprečavaju jedino predrasude prema LGBT osobama.

Tim zakonom se, u stvari, bave samo ljudi kojih se taj zakon ne tiče i koji ga neće koristiti, preciziro je Miletić i ocenio da su oni "naprosto srećni u tome da neko drugi nema ista prava, da nije ravnopravan i da je manje vredan".

Kako je ukazao, ljudska prava LGBT zajednice uskraćena su i zbog nedostatka zakona o rodnom identitetu i zakona o vršnjačkom nasilju, budući da 36 odsto LGBT zajednice u Srbiji svedoči da su ih vršnjaci u školama fizički i verbalno maltretirali.

To je ogroman procenat, predočio je on i naglasio da Srbija mora da ima, ne samo zakon na papiru, nego i efikasan sistem koji će pomoći ljudima i njihovim roditeljima kada se nađu u takvoj situaciji.

Miletić se zalaže i da Skupština Srbije usvoji deklaraciju protiv homofobije, koja će jasno pokazati da država ne podržava homofobiju.

Prema njegovom stavu, trebalo bi da budu rehabilitovani svi ljudi koji su pre 1994. godine osuđeni za protivprirodni blud, što je bilo krivično delo sa zaprećenom kaznom do jedne godine zatvora, čime bi bila isptavljena istorijska nepravda.

Sprovođenje zakona "boli sve građane Srbije", ali pripadnike LGBT zajednice boli "još više", jer su oni žrtve diskriminacije, pravda se ne sprovodi brzo, a tužilaštvo ne reaguje, konstatovao je Miletić.

Upitan o ocenama da pitanje rodnog identiteta ugrožava tradicionalne vrednosti i da se rodni identitet nameće, on je poručio da se pravima LGBT zajednice uvek bave oni koji joj ne pripadaju.

"Ako ja od sutra želim da budem Gordana, ne razumem zašto bi to nekom smetalo. Mogu da promenim pol, možda to i ne želim, to je moja lična stvar, i to mi mora biti omogućeno", rekao je Miletić.

On je protumačio da ljudi to predstavljaju kao pretnju i ponovio da to da li će neko promeniti ime ili jedinstveni matični broj nije nikome pretnja.

I istopolne zajednice se doživljavaju kao pretnja, dodao je Miletić, posebno ako neko želi da se registruje sa svojim partnerom, ali je stav da to ne može da obavi kod matičara, nego notara.

On ne razume zašto je nekome prihvatljivo da istopolne zajednice budu registrovane kod notara, a nije prihvatljivo da to bude urađeno kod matičara.

"Oni rade ono što se radi u svim fašističkim društvima, gde se širi strah prema nečemu što je nepoznato", ocenio je Miletić, navodeći da i dalje 60 odsto ljudi u Srbiji u svom okruženju ne zna nikoga ko pripada LGBT zajednici.

Kako je zaključio, zbog toga i jeste lako širiti strah i predrasude. (kraj) zvs/bdb/dj