Fizičko okruženje može imati ogroman uticaj na zdravlje. Današnji gradovi su neuporedivo bučniji nego što organizam to mogu da izdrži.

Slično je i sa otrovnim isparenjima koja pojavljuju u industrijskim postrojenjima i izazivaju bolesti pluća ili jetre, ali i halucinacije i bolesti mozga.

Takođe, oblik i nivo aktivnosti na radnom mestu utiču na zdravlje, pa ukoliko se satima samo sedi ili neprekidno stoji, bez prilike za kretanje i aktiviranje mišića, velika je verovatnoća da će zdravlje početi da posustaje.

Radna aktivnost koja iscrpljuje mozak više nego ijedna druga je tzv. multitasking. Mi nismo pripremljeni za to da koncentraciju, našu najzahtevniju mentalnu funkciju, svaki čas zaustavljamo i preusmeravamo, pa su radna mesta koja to zahtevaju veliki izazov za zdravlje i dobrobit.

U psihološkom smislu, rad utiče na zdravlje zato što je stalni izvor različitih međuljudskih odnosa. Saradnja i prilike za ispoljavanje inicijativa mogu mnogo pomoći da se osećamo bolje, radimo produktivnije i imamo više energije za sve ostale važne aktivnosti. Nasuprot tome, konfliktni odnosi ili mobing mogu uništiti motivaciju, entuzijazam, pa i samo zdravlje.

Vremenom, nažalost, postepeno nestaje opšta svest o značaju izražavanja sebe kroz rad. Danas se često nameće slika da su obrazovanje i rad pre svega povezani s novcem, pa bi onda zaključak trebalo da bude da je svejedno šta se radi samo ako se mnogo zarađuje..

Nijedna plata, međutim, ne pomaže ako je rad rutinski, ako ne mogu da utičem na proces ili ciljeve.

Stotine miliona ljudi širom sveta svakodnevno se bori za egzistenciju i polaže sve nade u bolju budućnost za svoju decu.

Ipak, ni tada ne treba zaboravljati da kad je nemoguće slobodno raditi na poslu, to je samo dvostruki izazov, i treba stvoriti uslove za njega na drugom mestu. Jer je rad jedna od retkih prilika da se pojedinac ostvari, jer u suprotnom, mogao bi da se oseća da je temeljno i trajno uskraćen. (kraj) dep