Analizu prenosimo u celosti:

Svet danas prolazi kroz tektonske promene koje će oblikovati geopolitičku stvarnost u narednim decenijama.

Stvaranje multipolarnog sveta, predvođeno usponom Kine, Rusije i drugih članica BRIKS-a, predstavlja izazov koji primorava Sjedinjene Američke Države da redefinišu svoju strategiju globalnog liderstva.

Predsednik Donald Tramp, sa svojom vizijom „super-države“, otvara novu epohu u kojoj će Amerika nastojati da očuva svoju dominaciju u sve kompleksnijim okolnostima.

Globalna ravnoteža moći se menja. BRIKS, predvođen Rusijom, Kinom i Indijom, nameće izazov zapadnom sistemu ekonomije i politike.

Iako ovaj savez pokazuje ogroman potencijal zahvaljujući svojoj demografiji, prirodnim resursima i tržištima, on i dalje ima ključni nedostatak – nedostatak jedinstvene vojne sile koja može zaštititi njihov kapital i obezbediti geopolitičku stabilnost.

Upravo u toj slabosti leži prilika za Ameriku. Predsednik Tramp je prepoznao da je budućnost Amerike u stvaranju jedinstvenog, integrisanog entiteta – super-države koja će dominirati u svim sferama: od ekonomije i tehnologije, do vojne i geopolitičke moći.

Njegova vizija uključuje ujedinjenje Kanade, Grenlanda i Panamskog kanala sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ove teritorije nisu samo geografski važne – one su ključne za stratešku i ekonomsku moć buduće Amerike: Kanada donosi ogromne prirodne resurse i stabilan ekonomski sistem, Grenland, sa svojim strateškim položajem i mineralnim bogatstvima, otvara vrata ka Arktiku i njegovim energetskim potencijalima, Panamski kanal, ključna tačka globalne trgovine, simbolično i strateški bi se vratio pod kontrolu SAD-a.

Trampova ideja nije samo vizija trenutka već plan koji će transformisati globalni poredak u narednih 200 godina.

Za razliku od predsednika Putina, kojeg danas nazivaju glavnim arhitektom multipolarnog sveta sa BRIKS-om, čija je ekonomska snaga neosporna, ali koji nema čvrstu vojnu komponentu, američka strategija počinje od vojne dominacije.

Trampova vizija se oslanja na principu da stabilna ekonomija ne može postojati bez mira u svetu, a svetski mir ne može postojati bez snažne vojne moći koja ga štiti, kako on to kaže „Peace through strength“ ili u prevodu „Mir kroz snagu“, to jest mir je moguće očuvati samo ako si dovoljno snažan, toliko snažan da će to obeshrabriti druge da te napadnu.

Ova strategija nije nova, ali sada dobija dodatnu dimenziju kroz ulaganja u svemirske tehnologije i nove oblike rata.

Ilon Mask, sa Teslinom vizijom i projektima u svemirskoj industriji, postaje ključni akter u ovoj tranziciji.

Mask će najverovatnije razvijati kosmičku vojsku i satelitske sisteme koji redefinišu način vođenja globalnih sukoba. Maskova vizija je fascinantno izrečena u njegovoj misli: „Moramo proširiti opseg i stepen svesti kako bismo bolje razumeli prirodu svemira i razumeli smisao života“.

Po mom ubeđenju, ratovi budućnosti neće se voditi po šumama i poljima, već putem satelita i u svemiru.

Ove promene stvaraju novu geopolitičku realnost u kojoj Amerika planira da ostane vodeća sila.

U tom kontekstu, postavlja se pitanje: gde je Srbija u novom svetskom poretku?

Kao mala zemlja, Srbija se suočava sa izazovom da donese ključnu odluku o svom spoljnopolitičkom kursu.

Neutralnost, koja se često predstavlja kao opcija, može biti opasna na duži rok.

Geopolitička realnost je jasna – svet se deli na saveze i sfere uticaja, a zemlje koje ne izaberu stranu rizikuju marginalizaciju, pa čak i nestanak u narednim decenijama.

Srbija mora da sagleda širu sliku i prepozna saveznike koji nude stabilnost, sigurnost i razvoj.

Referendum o strateškoj orijentaciji zemlje može biti ključno sredstvo kojim bi narod Srbije odlučio o svojoj budućnosti.

Bez jasne orijentacije, Srbija rizikuje da postane kolateralna šteta u globalnim sukobima interesa velikih sila.

Osim geopolitičkih i ekonomskih aspekata, važan je i povratak osnovnim vrednostima.

Trampova vizija nije samo zasnovana na ekonomskom i vojnom usponu, već i na obnavljanju tradicionalnih porodičnih vrednosti. Porodica, vera i zajedništvo ponovo postaju temelji buduće civilizacije.

Srbija, kao zemlja sa bogatom tradicijom i pravoslavnim identitetom, može pronaći svoje mesto u ovoj viziji.

Svet ulazi u novu eru u kojoj se multipolarna dinamika sukobljava sa težnjom za dominacijom pojedinačnih sila. Američka vizija „super-države“, predvođena predsednikom Trampom, nastoji da osigura globalnu stabilnost kroz integraciju i moć.

S druge strane, BRIKS i ostali savezi predstavljaju alternativu, ali sa ograničenjima koja ih čine ranjivim na spoljne izazove.

Bogoljub J. Karić, rođen je 1954. godine u Peći. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Prištini, na odseku za geografiju. Magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu na temu „Organizacija i razvoj male privrede“. Zajedno sa tri brata i sestrom osnovao je porodičnu fabriku „Braća Karić“ u Peći 1971. godine. U periodu od skoro pola veka razvio je veliku kompaniju koja posluje u raznim oblastima širom sveta: telekomunikacije, građevinarstvo, finansije, obrazovanje, mediji, trgovina... Predsednik je međunarodnog komiteta „Nikola Tesla“, ekspert UN Programa za održivi razvoj, član UN Global Marketplace-a i član UN programa «AI for Good». Karić je pionir i reformator kapitalizma Jugoslaviji i Gorbačovskoj Rusiji, vizionar, graditelj, filantrop i arhitekta novog ekonomskog svetskog poretka. (kraj) dep/dj