Njena tiha plemenitost, dostojanstveno nošenje kroz životne bure i posvećenost deci i unucima, ostavili su dubok trag u svima koji su je poznavali.

Živela je skoro devet decenija, a svaki njen dan bio je ispunjen verom, dobrotom i plemenitošću. Rođena je na dan Svetog Luke, što je, kako ističe porodica, više od simbolike — jer je i sama bila iscelitelj tuđih tuga, neumorni čuvar mira i ljubavi u domu.

U ime porodice, svoju poslednju poruku na društvenim mrežama podelio je Bogljub Karić. Potresan i  emotivan video možete pogledati na Fejsbuku -

https://www.facebook.com/bogoljubjkaric/videos/1777938853147100/?locale=sr_RS - i

na Instagramu - https://www.instagram.com/reel/DLvKh44olk2/

U nastavku prenosimo tekst Milanke i Bogoljuba Karića u celosti:

Dragi naši,

Danas nas je napustila moja predivna tašta Bosa – mama moje Mare. Sa ljubavlju i zahvalnošću, u spomen na našu heroinu, Bosu:

Sa tugom u srcu, ali i sa dubokom zahvalnošću, opraštamo se od naše drage mame, babe i prababe Bose – žene koja je bila čista duša, herojska majka I neuništivi stub naše porodice.

Provela je skoro devet decenija na ovom svetu, ali nijedan dan nije prošla ravnodušno. Njena ljubav, požrtvovanost i tiha snaga ostavile su neizbrisiv trag u našim životima. Sa Kosovom i Metohijom u srcu, porodicom u mislima I Bogom u duši, nosila je sve terete života sa dostojanstvom kakvo imaju samo

veliki ljudi.

Bila je svetlost u najtežim danima, oslonac u nemirima, i sigurnost za sve nas – naročito za mlade. Uvek je druge stavljala ispred sebe, spremna da pruži i srce i dušu svojoj deci, unucima, praunucima – svima nama.

A jedan deo njenog srca, kroz sve te godine, pripadao je samo jednom čoveku – njenom voljenom Milanu. Ljubav koju su delili bila je retka, gotovo vanvremenska.

On je otišao mlad, a ona je kroz život koračala s njim u mislima, u svakom trenu, sa čežnjom, ali i sa zahvalnošću što je takvu ljubav doživela.

Zato, iako smo mi danas tužni, u srcu osećamo da je naša Bosa prvi put posle toliko decenija – istinski srećna. Verujemo da su se ponovo sreli. Njen osmeh, njen pogled, njena tišina – sada su ponovo u njegovoj blizini. Tamo gde ljubav ne umire, već se ponovo rađa.

Nije slučajno što je rođena na dan Svetog Luke, lekara i iscelitelja – jer je I ona svojim prisustvom lečila tuge, smirivala brige i donosila mir gde god bi se pojavila.

Hvala ti, draga naša mama, bako, prabako, tašto, svekrvo, za sve. Za ljubav. Za snagu. Za dom. Za to što si nas naučila da se najveće vrednosti u životu ne mere rečima – već srcem.

Počivaj u miru, okružena našom večnom ljubavlju – i zagrljajem svog voljenog Milana.

S ljubavlju, želimo ti rajsko naselje i Carstvo Nebesko.

Večnaja pamjat. (kraj) dep