Dragi moji, danas sam u Aleksandrovcu Župskom.

Kada dođete u Župu, ne dolazite samo u jedan grad. Dolazite u zemlju vinograda, domaćina i tradicije koja traje vekovima.
Ovde se vinova loza gajila kroz generacije. Preživela je ratove, krize, nacionalizacije, propadanje velikih sistema i loše privatizacije.

Ali Župljanin nije propao.

Jer možete ugasiti preduzeće.

Možete promeniti sistem.

Ali ne možete čoveku oduzeti znanje koje su mu ostavili otac i deda, niti ljubav prema zemlji koju će ostaviti svom sinu i unuku.

Danas sam probao župska vina.

Pio sam francuski Pétrus, pio sam italijanski Masseto — vina koja koštaju hiljade evra po flaši.

Nisam vinski stručnjak, ali vam kažem kao čovek — ova naša župska vina imaju ukus, miris i buket koji mogu da stanu rame uz rame sa velikim svetskim vinima.

U njima je ukus zemlje, sunca, grožđa i generacija koje su im posvetile život.

I to treba da upozna svet.

I zato Srbija mora mnogo snažnije da stane iza svojih domaćina i proizvođača.

Potrebna nam je snažna nacionalna organizacija za brendiranje i plasman srpskih proizvoda, koja će malom i srednjem proizvođaču pomoći oko brenda, ambalaže, standarda, sajmova, distribucije i izlaska na velika svetska tržišta.

Ne treba Župljaninu država da objašnjava kako se pravi vino.

On to zna vekovima.

Država treba da mu otvori vrata sveta.

A Aleksandrovac nije samo vino.

Ovde je bio i čuveni „Diskos“, jedan od simbola muzičke industrije nekadašnje Jugoslavije.

Odavde su milioni gramofonskih ploča odlazili širom zemlje, a snimala su neka od najvećih imena naše muzike.

I ja za Aleksandrovac nosim svoju ličnu uspomenu — vreme kada smo i mi sa našim orkestrom „Plave zvezde“ ovde snimali ploču.

Zato me ovaj grad vraća i u mladost.

A danas me je dočekao narod.

Na trgu i ulicama — susreti, zagrljaji, razgovori i fotografije.

I upravo u tim ljudima vidim najveće bogatstvo Župe.

PROŠLOST NAM JE DALA KOREN.

SADAŠNJOST NAM JE DALA DOMAĆINA KOJI NIJE ODUSTAO.

A BUDUĆNOST MORA DA NAM DA SVETSKO TRŽIŠTE.

Neću da tugujemo za onim što je nestalo.

Hoću da ponovo stvaramo.

Da Župa bude prepoznatljiva na vinskim kartama Evrope i sveta.

Da pored vina prodajemo turizam, hranu, tradiciju, kulturu i doživljaj Srbije.

Da mladi Župljani ne moraju da odlaze da bi uspeli, već da mogu ovde da podignu vinograd, naprave vinariju, osnuju porodičnu kompaniju i svoj proizvod prodaju Parizu, Londonu, Njujorku, Dubaiju, Pekingu i Tokiju.

Ne treba nama da neko izmisli Župu.

Župa već postoji.

Treba da pomognemo njenim ljudima da je ceo svet upozna.

To je Srbija u koju verujem.

Srbija koja ne zaboravlja svoje korene, ali živi od svog rada i gleda u budućnost.

ALEKSANDROVAC I ŽUPA — VEKOVI TRADICIJE, A NAJBOLJE TEK DOLAZI.

PORODICA JE SNAGA SRBIJE. (kraj) dep/mk