Javnom slušanju prisustvovali su, osim Ivice Dačića i Maje Popović, predsednica Ustavnog suda Srbije Snežana Marković i ustavne sudije, premijerka Ana Brnabić, predstavnici ambasada i predstavnici pravosuđa, računajući Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva, kao i strukovna udruženja, među kojima su Udruženje tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije (DSS).

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić naveo je da je lično zagovornik "što šire javne rasprave o promenama Ustava", da bi se došlo do dugoročnih rešenja koja obezbeđuju "poštovanje demokratskih načela i još ubedljiviju pravnu sigurnost", jer, naglasio je, "Ustav se ne menja svakog dana". 

Menjaće se samo odredbe koje uređuju način izbora nosilaca pravosudnih funkcija i "ni o kakvim drugim promenama neće biti reči".

"Ovim promenama pristupamo pre svega kao našoj obavezi, koja proističe iz procesa pristupanja Evropskoj uniji, ali rekao bih da to nije naš jedini motiv. Naša potreba je da naš ustavni sistem bude takav da omogući maksimalnu zaštitu i jednakost građana pred zakonom, pri čemu će snažna garancija tih prava biti i novi, moderniji način izbora nosilaca pravosudnih funkcija", pojasnio je Dačić motive za rekonstrukciju najvišeg pravnog akta. 

Podsetio je na kompleksnost procedure za izmenu Ustava i naglasio "obavezu da onaj saziv parlamenta, koji inicira promenu Ustava, treba i da je okonča", što uključuje i referendum na kome se građani izjašnjavaju o ustavnim amandmanima. 

Planirane promene Ustava u oblasti pravosuđa su uslov za dalju reformu pravnog sistema, a to je najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, izjavila je Maja Popović. Vladavina prava je osnovna vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije. 

Govoreći o sadržini promena, istakla je da veća odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva nameće i veći nivo odgovornosti sudija i javnih tužilaca u obavljanju funkcija. To povlači i ispitivanje njihovog rada, dodala je Popović. 

Zbog toga je neophodno precizirati razloge za razrešenje sudija i javnih tužilaca, i precizno propisati periodično vrednovanje njihovog rada. To podrazumeva ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti.

Tokom debate, Popović je ukazala da će biti uzete u obzir primedbe koje su stavili GREKO i drugi međunarodni i domaći činioci. 

Predsednik Foruma sudija Nebojša Đuričić izneo je da je "srpsko pravosuđe staro", da će više od 400 sudija biti penzionisano u narednih pet godina.Trenutno je upražnjeno 300 sudijskih mesta, što znači da ćemo u narednih pet godina morati da izaberemo 700 sudija. 

Poseban problem pravosuđe ima zbog toga što, za razliku od pre deset godina, sve manje mladih pravnika sebe vidi u sudstvu. "U sudu već dugi niz godina nemamo značajan broj pripravnika. Pre dve godine jeste bio konkurs, ali je izgubljena kategorija pripravnika. Ne ulazim uopšte u nužnost i potrebu zabrane zapošljavanja, to je nešto što je tako kako je, ali te stvari moramo da promenimo jer nećemo imati koga da izaberemo, kvalitetnog sudiju i tužioca, a slična je situacija i sa stručnim saradnicima", kazao je Đuričić. 

Sudija Nada Đorđević izložila je stav Društva sudija Srbije da nije povoljan trenutak za promenu Ustava. Proces njegove promene mora da bude okončan tokom ovog saziva parlamenta, a novi izbori će biti održani već sledeće godine.

"Taj rok (za izbore) ne bi trebalo da bude ograničavajući faktor za donošenje ustavnih rešenja", dodala je i ukazala da je za pažljivo sprovođenje procedure promene Ustava "potreban duži vremenski period". 

Vlada Srbije je 4. decembra 2020. godine podnela Narodnoj skupštini obrazloženi "Predlog za promenu Ustava Republike Srbije".

Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević je 16. aprila najavila poketanje javnih rasprava o ustavnim promenama,  konsultacije sa Vladom Srbije - koja je predlagač, predsednikom Narodne skupštine i resornim ministarstvima. (kraj) dep