Ponekada se ove dve ambicije doživljavaju kao suprotstavljene, ali su veoma povezane, ocenio je ambasador Francuske, koji smatra da za Srbiju priključenje EU ima smisao samo ukoliko se uključuje u koherentnu, efikasnu i funkcionalnu strukturu.

Prema njegovom tumačenju, kalendar proširenja ne zavisi samo od Unije, već i od zemalja kandidata, od Srbije, i napretka koji ostvaruju, usvajanja evropskih normi, standarda i integrisanja pravnih tekovina EU.Upitan da li bi Srbija u predvidivoj budućnosti mogla da postane članica Unije, Košar je odgovorio da sve zavisi od toga šta zovemo predvidivom budućnošću i napomenuo da ne može da se obaveže na vremenski rok, jer to danas ne može niko.

Konstatujemo napredak koji je važan, ali ostaje mnogo posla koji bi trebalo uraditi, ostaje i da se sprovedu neke vrlo pozitivne reforme koje je Srbija donela, istakao je on, svestan da je pridruživanje težak proces i pravi izazov za zemlje kandidate.

U tom duhu, Francuska i druge zemlje EU podržavaju Srbiju. Naša želja je da stvari brzo napreduju i spremni smo da u tome pomognemo svim snagama, istakao je Košar.

Osvrćući se na prioritete francuskog predsedavanja EU, koje počinje 1.januara, on je kao glavne smernice označio „oporavak, snagu i pripadnost, što može da se sažme u jačanje strateške autonomije Unije“.

„To je za nas važno u mnogim oblastima, ali to je važno i za zemlje kandidate, posebno za Srbiju, koje se ti prioriteti neposredno tiču“, rekao je Košar.

Za vreme francuskog predsedavanja imaćemo i zaključke sa konferencije o budućnosti EU, najavio je on i ocenio da je Balkan u srcu Evrope, geografski i istorijski, i da treba da bude „potpuno uključen u odbranu tih naših vrednosti“.

Ističući da je predsedavanje za Francusku veoma važna etapa, kojoj predsednik Emanuel Makron želi da posveti svu svoju energiju, on je predočio da je „Balkan jedan od prioriteta francuskog predsedavanja, sa konferencijom u junu mesecu koja će da napravi presek situacije“. Košar je pozdravio nedavno otvaranje više poglavlja u pregovorima Srbije sa EU, veoma važnih za sve građane, koja se odnose na životnu sredinu, saobraćaj, energiju i povezivanje, ocenjujući da je Srbija već započela veoma pozitivne reforme na ekonomskom planu.

Vrlo brzo predstoji usvajanje reformi u oblasti pravosuđa, koje su, kako smatra, pripremane u inkluzivnom i transparentnom postupku i dobile pozitivno mišljenje Venecijanske komisije.

Te reforme biće predmet referenduma 16.januara, što je važna etapa ka pristupanju Srbije EU, rekao je Košar, ali je napomenuo da se treba uveriti da će efektivno biti i primenjene.

Upitan da li je za EU važnija stabilokratija ili demokratija, on je uzvratio da na duge staze nema stabilnosti bez demokratije i dodao da nije slučajno što Unija u zemljama kandidatima insistira na vrednostima i principima demokratskog fukcionisanja.

Ne pravimo izbor između stabilnosti i demokratije, uverava Košar i obrazlaže da svaka zemlja suvereno određuje svoje izbore na unutrašnjem planu, ali da dijalog sa EU treba da vodi ka primeni određenog broja principa i da će EU na to da motri u svim fazama napredovanja i približavanja Uniji.

On smatra da je Srbija ostvarila napredak u celini poglavlja o osnovnim slobodama i demokratskim principima, ali napominje da je značajan napredak potreban u domenu javnih sloboda, slobode medija i bezbednosti novinara.

Reforme koje napreduju na papiru, moraju da se prevedu u delo, naglasio je Košar i procenio da će izbori 3. aprila biti važan test kako će one biti primenjene kroz mogućnost da građani Srbije potpuno slobodno izraze volju i naprave izbor po svojoj savesti.

Upitan o podelama u društvu i suzbijanju kritičkog mišljenja, Košar je odgovorio da je na njega od dolaska u Beograd „snažan utisak ostavio nasilni karakter političke debate“.Podsetio je, pri tome, da u Francuskoj postoji tradicija vrlo žive političke debate, ali je primetio da je ovde to nešto drugo i sasvim drugačije.

Ne deluje mu da taj nivo agresivnosti omogućava smirenu debatu o stvarima važnim za celo društvo, uključujući i temu pristupanja EU.

Važno je da zakoni svakome dozvole da se slobodno izražava i dobije pouzdanu i proverenu informaciju, kao i da novinari mogu da rade svoj posao uz punu nezavisnost i bezbednost, rekao je Košar.

On smatra da Medijska strategija imperativno mora da se pretoči u delo i omogući demokratsku debatu, uz poštovanje jednih i drugih, što bi bila povoljna evolucija za politički život u Srbiji.

Mora da postoji volja srpskih vlasti, i svih političkih aktera da rade na tome da bude uspostavljen sistem koji omogućava pravu demokratsku debatu, rekao je Košar i objasnio da je to smisao pristupanja EU i poštovanja pravne države.

Kako je najavio, EU i posebno Francuska, kao predsedavajuća, usmeriće mnogo pažnje na ovu temu, koja je „takoreći DNK Evropske unije, u svetu gde se jedan broj država udaljava od tih referenci, misle da su relativne i da mogu da se dovedu u pitanje shodno lokalnim prilikama“.

Košar misli da Srbija ima posebno mesto u regionu, zbog geografskog položaja i istorije, kao prva moderna država nastala na Balkanu, što joj daje posebnu odgovornost.

Uprkos tome što su Srbija i srpski narod mnogo propatili u konfliktima posle raspada Jugoslavije, deluje nam da je Srbija, ako napravi takav izbor, sposobna da bude snaga mira i pomirenja, što iziskuje mnogo hrabrosti, izjavio je Košar.

Srbima ne nedostaje hrabrosti i nadam se da će Srbija igrati takvu ulogu u regionu, naglasio je on i poručio da „u tom duhu predsednik Republike Emanuel Makron vidi svoj odnos prema ovoj zemlji i onima koji vode ovu zemlju“.

Košar pozitivno gleda na inicijativu Otvoreni Balkan, za koju smatra da nije suprotna projektu regionalnog inkluzivnog tržišta o kome su šefovi drzava i vlada Zapadnog Balkana doneli odluku novembra 2020.

Misli da Srbiji, Albaniji i Severnoj Makedoniji ta inicijativa omogućava da sarađuju i daju impuls zajedničkom regionalnom tržištu, koje Francuska, zajedno sa Nemačkom, podržava.

Na pitanje o odnosu Srbije prema krizi u BiH, on je podsetio da su šefovi diplomatija Francuske i Srbije nedavno u Parizu istakli neophodnost očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH.

Srbija u tome ima posebnu ulogu. Računamo na Srbiju da odigra ulogu moderatora i da se zalaže za dijalog, kako bi se izbeglo da stari sukobi ponovo izbiju na površinu, ukazao je Košar.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se ide ka BiH koja će biti funkcionalna, sa institucijama koje obezbeđuju prosperitet, boljitak i slobode građanima, bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost.

To će BiH omogućiti da se i ona priključi evropskom putu, objasnio je Košar i upozorio da će sve evropske perspektive u regionu biti oslabljene, „ukoliko budemo imali fragmentaciju ili ponovno izbijanje sukoba“.

Upitan o dijalogu Beograda i Prištine, francuski ambasador je istakao da njegova zemlja podržava Briselske sporazume i posredničku ulogu izaslanika EU Miroslava Lajčaka.

Znajući koliko je pitanje Kosova osetljivo za Srbiju, očekujemo da obe strane u dobroj veri i duhu kompromisa učestvuju u dijalogu, zasnovanom na već zaključenim sporazumima.

Kompromis iziskuje hrabrost, i omogućava da se ide ka cilju koji je, kao što je EU već rekla, potpuna normalizacija odnosa dve strane, istakao je Košar i poručio da postignuti sporazumi treba da budu u potpunosti sprovedeni, a zajednica srpskih opština jeste deo zaključenih sporazuma.

Budući da Srbija teži da postane članica EU, on je napomenuo i da bi postepeno trebalo da se približava spoljnoj politici Unije, „što i čini i napredak postoji, ali je još nedovoljan“.Radimo sa srpskim vlastima na većem približavanju naših spoljnih politika o velikim aktuelnim temama, poput dešavanja u Belorusiji, ili drugim velikim krizama u svetu i Evropi, rekao je Košar.

S obzirom da je nedavno započeo mandat ambasadora u Srbiji, on je posebno izdvojio utisak da „gotovo fizički možete da izmerite dubinu prijateljskih veza koje spajaju naša dva naroda i naše dve zemlje, koja se oseća na svakom koraku i pri svakom razgovoru“.

Bilo je i uspona i padova, Francuska je bila veoma angažovana devedesetih na stabilnosti regiona, ali je donekle bila i odsutna početkom dvehiljaditih, primetio je Košar i naglasio „vrlo jasnu i snažnu volju predsednika Republike da se Francuska vrati i ponovo uključi u region“.

Optimista sam kada su u pitanju odnosi između naših zemalja i naših naroda. Ima prostora da oni budu bolji, ali temelj nam je zajednički, izuzetno je čvrst, čine ga vrednosti koje smo rame uz rame branili, i to predstavlja izuzetan zalog za budućnost naših odnosa, zaključio je Košar. (kraj) def