Ruski antiratni aktivisti u Srbiji tvrde da je reč o propagandi i lažnoj vesti, a eksperti upozoravaju da je sve što može da ima veze sa Vagnerom - ozbiljna stvar.

Autori obaveštenja na Telegram kanalu Vagnera navode da tim centra svoju misiju naziva sprovođenjem javne diplomatije, čiji je cilj da jača i razvija prijateljske odnose između Rusije i Srbije uz pomoć "meke moći", te da se "Orlovi", kao štićenici tog centra bave "informacionim obračunom sa ruskim liberalima koji su otišli u Srbiju i tamo pokušavaju da sprovode antiruske aktivnosti u cilju diskreditacije Rusije i pogoršanja odnosa između ruskog i srpskog naroda".

Pretraga Glasa Amerike kroz registrovana udruženja u Agenciji za privredne registre Srbije nije dala nikakav rezultat ni pod navodnim imenom registrovanog centra, ni pod imenom njegovog navodnog osnivača, odosno na toj lokaciji nema potvrde da je slično udruženje osnovano.

Ruski antiratni aktivista koji živi u Beogradu Petar Nikitin kaže da je "sto posto siguran da nikakav Vagner centar u Srbiji nije otvoren".

Urednik Balkanske bezbednosne mreže i vojni analitičar Aleksandar Radić podseća da je po zvaničnim podacima već do novembra više od 140.000 Rusa zatražilo privremeni boravak u Srbiji i da to "naravno privlači političku pažnju" i "podrazumeva neke rekcije bezbednosnog sistema Rusije" .

Na pitanje gde je pozicija obaveštajnih i bezbednosnih službi Srbije i da li Srbija može da počne da trpi konkretne probleme u slučaju ove vrste produbljivanja odnosa sa Rusijom i ponajpre sa organizacijom kao što je Vagner, Radić naglašava da je Vagner "veoma ozbiljna tema koja daleko nadmašuje samu situaciju na frontu kod Bahmuta".

"Narušavanje državnog monopola (sile), u ovom slučaju ruske države, od strane jedne organizacije koja je paravojna, može da bude jako opasno, tim više što Vagner očigledno ima i svoje propagandne centre, medijsko prisustvo, obaveštajnu delatnost... to prerasta u zaokruženu, samodovoljnu organizaciju koja postaje politički faktor i naravno da bi njeno delovanje u Srbiji bilo povod da se zapitamo šta se dešava".

Radić podseća da SAD imaju Kancelariju za vojnu saradnju u Beogradu, da je Rusija htela da ima ekvivalent takve kancelarije i da se to može razumeti, jer se to reguliše državnim sporazumima koji se ratifikuju u skupštini da bi stupili na snagu.

"Kako onda da vrednujemo paravojno organizovanje? Pa jednostavno - za Srbiju je nedopustivo bilo čije prisustvo sa strane, organizovani propagandni rad... i to bi bio bezbednosni problem, tim više što bi sa Zapada usledile žestoke kritike zbog dopuštanja takvog delovanja. Pitanje je da li u ovom trenutku Vagner ima ispostavu u Beogradu ili ne je u političkom, i u bezbednosnom smislu, vrlo ozbiljna tema", precizira Radić.

Politkolog i novinar Boris Varga kaže da informacije koje dolaze iz Rusije treba uzimati sa rezervom, ali i da ih "nikako ne treba potcenjivati", te da poruku poput vesti u vezi s grupom Vagner treba tretirati kao akciju Putinovog režima s ciljem izučavanja i oblikovanja javnog mnjenja u Srbiji.

On dodaje da je Zapad izgubio medijski rat u Srbiji pre početka agresije na Ukrajinu.

"Stvarajući u Srbiji lidersku stabilokratiju oličenu u Aleksandru Vučiću, Zapad je zatvorio oči na urušavanje svih demokratskih vrednosti, a posebno medijskih sloboda. Tako smo stigli do poražavajuće slike javnog mnjenja i mišljenja građana Srbije o Evropskoj uniji, Ukrajini, Zapadu i sa druge strane veličanja vođe, Rusije, Putina, Kine, autoritarizma. A Rusiji, kojoj ratovanje u Ukrajine ne ide, još kako bi sada koristilo otvaranje 'drugog fronta' u Evropi, na Zapadnom Balkanu", rekao je Varga za Glas Amerike. (kraj) vip/dpv/dep