Brajd je naveo da zapadni analitičari smatraju da bi rat u Ukrajini mogao da potkopa uticaj Rusije na Balkanu, a da bi zapadne zemlje trebalo da iskoriste priliku da ponovo pokažu svoju posvećenost regionu.

Prema njegovim rečima, tenzije u Bosni i Hercegovini i nerešena situacija u vezi sa Kosovom služe Moskvi kako bi "sačuvala svoj uticaj i oslabila EU i NATO".

Govoreći o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Brajd je kazao da je on do sada "hodao po zategnutom užetu", izazivajući gnev Moskve i mnogih svojih pristalica pridruživanjem Rezoluciji Ujedinjenih nacija, kojom se osuđuje invazija na Ukrajinu, ali i odbijanjem da prizna teritorije koje je Rusija anektirala.

"U isto vreme, razočarao je lidere EU odbijajući da se pridruži režimu sankcija Rusiji", ukazao je Brajd dodajući da je, dok je EU insistirala na širokim zabranama ruskih energenata, Vučić umesto toga sa Rusijom sklopio trogodišnji sporazum o snabdevanju gasom.

Brajd tvrdi da je Moskva dugo nastojala da na Balkanu bude protivteža Zapadu, što je činila podržavajući svoje srpske saveznike, i to još od vremena kada je Rusija bila carstvo, kada su uspostavljene "kulturne, političke i verske veze sa Balkanom".

Autor ukazuje na to da je širenje NATO, takođe, jedan od razloga zbog kojih se Putin žali na Zapad.

Kako je objasnio, ruski predsednik tvrdi da su zapadni lideri prekršili svoju obavezu da se odreknu širenja na istok i umesto toga nastoje da "opkole i unište Rusiju".

Stoga, Moskva vidi bliske odnose sa balkanskim zemljama kao sredstvo za sprečavanje njihovog ulaska i u NATO i u EU, kao i način da pokaže svoju pomorsku moć u Sredozemnom moru, što je još jedan dugogodišnji cilj ruskog režima.

Brajd je napomenuo da se blokiranjem pokušaja Kosova da dobije priznanje UN Moskva pozicionirala kao "zaštitnik teritorijalnog integriteta Srbije", čime je povećana popularnost Rusije među Srbima i izvršen pritisak na Beograd da održi prijateljske odnose s Moskvom. (kraj) mjj/kt/dj