Evroposlanici ističu potrebu da se šire ispita u kojoj meri je korupcija dovela do snižavanja bezbednosnih standarda i doprinela ovoj tragediji, navodi se u predlogu rezolucije.

Evropski parlament navodi da je duboko zabrinut zbog činjenice da situacija u Srbiji ostaje napeta, sa tenzijama i polarizacijom koje bi lako mogle dovesti do nasilja i podržava istinske pokušaje dijaloga o tome kako Vlada Srbije može da ispuni studentske zahteve, uključujući pozive za prevremene izbore.

Predlogom rezolucije se navodi da studenti i demonstranti ostaju uvereni da nedavni pozivi na dijalog vladajuće stranke nisu bili iskreni.

Najoštrije se osuđuje talas državnog nasilja i zastrašivanja i neselektivno hapšenje mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije u Srbiji, dodaje se u tekstu i ukazuje da je "rukovodstvo Srbije politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i urušavanje demokratskih institucija u zemlji".

Evropski parlament žali zbog činjenice da najviši državni zvaničnici aktivno šire teorije zavere o tome da je urušavanje nadstrešnice čin sabotaže ili teroristički napad, u namernom pokušaju da zbune javnost u pogledu odgovornosti za tragediju.

Postoji zabrinutost zbog nedostatka reakcije državnih institucija, uključujući organe za sprovođenje zakona i pravosuđe, da opovrgnu te neosnovane tvrdnje, navodi se u tekstu rezolucije i upozorava na potencijalne pokušaje političke instrumentalizacije krivičnih dela "pripremanja akcija protiv ustavnog poretka i bezbednosti Srbije" i "pozivanja na nasilnu promenu ustavnog poretka".

U tekstu se podseća na hapšenja pre protesta 15. marta i 28. juna, na osnovu snimaka razgovora osumnjičenih koje su objavili provladini mediji pre nego što su hapšenja izvršena.

Evropski parlament poziva na hitne, nepristrasne i transparentne istrage svih navoda o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile i zabranjenog oružja, proizvoljnim hapšenjima, pritvaranjima, mučenju, seksualnom nasilju nad pritvorenicima, politički motivisanim krivičnim gonjenjima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava, posebno na upotrebu zvučnog oružja tokom protesta u martu 2025, slučajeve studenta Bogdana Jovičića, Nikoline Sinđelić, Luke Mihajlovića, kao i na prethodne slučajeve.

U tekstu se podseća i na navodnu policijsku brutalnost nad aktivistom Ilijom Kostićem u novembru 2024. godine, zbog čega se vlasti pozivaju da temeljno ispitaju navode da su ove pretnje potekle od visokih zvaničnika policijske službe zaštite (JZO).

U tekstu se pominju i hapšenja i naknadno puštanje na slobodu bivših ministara Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, koji se sumnjiče da su oštetili državni budžet Srbije za najmanje 115 miliona američkih dolara u vezi sa rekonstrukcijom železničke pruge Beograd-Budimpešta, uključujući i urušenu nadstrešnicu železničke stanice Novi Sad.

Osuđuje se kampanje blaćenja, zastrašivanje medija i zloupotrebe ličnih podataka radi diskreditacije demonstranata, odmazda nad nastavnicima i zaposlenima u sektoru kulture.

Predlogom rezolucije osuđuju se postupci vladajuće Srpske napredne stranke u organizovanju ilegalnog kampa u Pionirskom parku i njegovo kasnije proširenje na trg sa pogledom na Narodnu skupštinu, ali i iznosi zabrinutost zbog navoda da se tu okupljaju osobe sa kriminalnom prošlošću.

Oštro se osuđuje nezakonito hapšenje i proterivanje građana EU koji su dali izjave u znak podrške studentima koji protestuju i javno objavljivanje ličnih podataka građana EU, kao i sve veći broj slučajeva pritvaranja građana EU na granicama Srbije, piše u predlogu rezolucije.

Evroposlanici u tekstu oštro osuđuju verbalne napade na članove Evropskog parlamenta od najviših srpskih zvaničnika nakon njihovog učešća u studentskim protestima ili izjava datih u kontekstu tih protesta.

Poslanici u tekstu osuđuju "otvoreno rusko mešanje u srpske proteste kroz izjave zvaničnika Ruske Federacije, uključujući Vladimira Putina, u kojima se tvrdi da su protesti deo 'obojene revolucije' koju podržava Zapad".

U ovom delu predloga rezolucije se i govori o američkim sankcijama NIS, iznosi uverenje da Srbija mora da donese fundamentalne odluke kako bi joj se omogućilo da postane energetski nezavisnija od Rusije, ali i podvlači da svaka finansijska pomoć Evropske komisije u tom smeru mora biti povezana sa nespornim i transparentnim kriterijumima za postizanje pune energetske nezavisnosti od Rusije.

Poslanici Evropskog parlamenta u predlogu rezolucije konstatuju da, paralelno sa tekućim protestima, Vlada Srbije "izgleda pregovara sa vlasnicima kompanije United Media", pod kojom posluju neki od poslednjih preostalih medija nezavisnih od uticaja vladajuće stranke, kako bi ih oslabila.

Ako se to potvrdi, navodi se u tektu, to bi predstavljalo ozbiljan udarac već ugroženom medijskom pluralizmu u Srbiji, zbog čega se sve strane pozivaju da se uzdrže od takvih aktivnosti.

Evroposlanici su zabrinutu zbog ozbiljnog rizika da rezultate sledećih nacionalnih izbora neće prihvatiti sve strane i zato pozivaju na hitnu i potpunu primenu svih preporuka međunarodnih misija za posmatranje izbora Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, posebno onih koje se tiču nezavisne revizije biračkog spiska, transparentnog i pluralističkog imenovanja članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i obezbeđivanja poštenog i jednakog pristupa na javnom emiteru - RTS za sve političke aktere.

Poslanici pozivaju Evropsku komisiju i države članice da pažljivo prate sprovođenje reformi kroz proces pristupanja EU i Agendu reformi usvojenu u okviru Fonda za reforme i rast, a vlasti Srbije da obezbede da policijsko obezbeđivanje javnih okupljanja strogo poštuje međunarodne i evropske standarde ljudskih prava.

Pregovori o pristupanju EU sa Srbijom treba da napreduju samo na osnovu merljivog i održivog napretka u klasteru osnovnih pitanja, posebno u pogledu vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i reforme javne uprave, navode poslanici u predlogu rezolucije.

Poslanici EU podržavaju brzo raspoređivanje ad hok misije EU za utvrđivanje činjenica u Srbiju, uz učešće Evropskog parlamenta, kako bi se na terenu procenilo stanje demokratije, tekući protesti, napadi na demonstrante i represija usmerena na studente, akademike, prosvetne radnike i zaposlene u javnom sektoru.

Poslanici pozivaju Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za ciljane pojedinačne sankcije protiv onih koji su odgovorni za teška kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji, uključujući one koji su naredili i izvršili nasilje nad mirnim demonstrantima, u skladu sa globalnim režimom sankcija EU za ljudska prava.

Države članice EU se pozivaju da pojačaju zaštitne mere za one koji su u riziku, uključujući hitne vize i programe preseljenja, da usvoje jedinstven odgovor na demokratsko nazadovanje Srbije, uključujući i razmatranje ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za teške zloupotrebe.

Predlogom rezolucije se pozivaju sve zemlje učesnice predstojeće izložbe Ekspo 2027 u Srbiji da uzmu u obzir ozbiljne zabrinutosti i dokaze o široko rasprostranjenoj korupciji povezanoj sa vlastima, kao i prijavljeni nedostatak poštovanja osnovnih građevinskih standarda i zakonskih zahteva u organizaciji i izgradnji izložbe.

Evropski parlament u predlogu teksta nalaže predsedniku tog tela da rezoluciju prosledi predsedniku Evropskog saveta, Komisiji, potpredsedniku Komisije/visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, vladama i parlamentima država članica i predsedniku, Vladi i Narodnoj skupštini Srbije, Kancelariji OEBS za demokratske institucije i ljudska prava, Parlamentarnoj skupštini OEBS i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, zaključuje se u tekstu. (kraj) vbr/ivt/dj