Mijačić je, u serijalu razgovora Agreman, naglasio da se dogovor o dokumentima sa Prištinom ni u jednom smislu ne može smatrati priznanjem nezavisnosti Kosova i objasnio da se radi o omogućavanju slobode kretanja, kao civilizacijskoj vrednosti .

Žao mi je što Srbija nije ranije jednostrano to učinila, rekao je on i istakao da mu nije jasno zašto se zvaničnici države "pravdaju zbog takve odluke".

Mijačić smatra da je Srbija, u duhu Otvorenog Balkana, mogla ranije da donese takvu odluku, pre mere reciprociteta, ali i da dozvoli upotrebu registarskih tablica koje izdaje vlast u Prištini, jer ni to ne znači da priznaje "državu" Kosovo.

Prema njegovom mišljenju, trebalo bi dozvoliti i učešće kosovskih sportista na evropskim i svetskim prvenstvima koja se odvijaju u Srbiji, umesto što je u situaciji da joj se takve manifestacije više ne dodeljuju.

Za predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se uspostavi saradnja sa Prištinom u domenu energetike i razmeni ugalj za struju, Mijačić je rekao da je to jedan od najboljih predloga u procesu dijaloga dve strane.

On je "apelovao na Amerikance", koji se zalažu za ekonomsku saradnju, da uhvate korak i doprinesu da se ta inicijativa ispregovara.

Objašnjavajući šta znači "džentlemenski sporazum dve strane", Mijačić je konstatovao da nijedan sporazum koji su postigli Beograd i Priština nije formalno potpisan, od briselskih do Vašingtonskog dokumenta, što pokazuje novi trend u međunarodnim odnosima.

Ovde je u pitanju i princip Evropske unije (EU) "da ništa nije potpisano dok sve nije potpisano", obrazložio je on, uz očekivanje da će konačni sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa, koji će potpisati obe strane, imati sve te elemente "ovih džentlmenskih dogovora".

Mijačić opisuje dijalog Beograda i Prištine kao krizni menadžment, jer nema novih tema, već se sključivo radi o rešavanju primene sporazuma koji su davno dogovoreni.

Kako je protumačio, najveći problem je kako da se realizuje Zajednica srpskih opština (ZSO), ali i to je tema iz 2015. godine, što nam govori kako su ispregovarani sporazumi.

To govori i o pogrešnoj politici EU "konstruktivne dvosmislenosti", da svaki džentlmenski dogovor može različito da se tumači u Beogradu i Prištini, predočio je Mijačić.

Sve je došlo na naplatu sa Aljbinom Kurtijem, ocenio je on i predvideo da su tenzije zbog toga vrlo izvesne.

Povodom rešavanja pitanja registarskih tablica, Mijačić je rekao da nije jednostavno građanima da preregistruju automobile, jer nemaju svi kosovska dokumenta.

Poseban problem je da institucije na severu, poput bolnice u Mitrovici koja ima stotinak sanitetskih vozila, nemaju pravno lice na koje bi mogli da preregistruju vozila, ilustrovao je Mijačić.

Ideja je ranije bila da se formira ZSO, pa da se na nju registruju vozila pravnih lica, ali je Kurti, prema njegovom viđenju, nametnuo mere recipriciteta i zato se ulazi u problem.

Mijačić očekuje da će u naredna dva meseca, koliko je vlast u Prištini ostavila rok za preregistraciju, biti građanske neposlušnosti i tenzija kao poslednjeg dana jula, ali se nada mirnom rešenju.

Budući da je u Briselu dogovoreno da se Vučić i Kurti sreću jednom mesečno i da je sledeći sastanak planiran za 18. septembar, on veruje da se mogu relaksirati odnosi i razjasniti situacija.

Verujem da će se neko kompromisno rešenje sigurno iznedriti, ali lično ne verujem da će Kurti odustati od zabrane upotrebe "KM" i drugih srpskih tablica gradova na prostoru celog Kosova, uključujući i sever, rekao je Mijačić.

On misli da je Kurtiju situacija u Ukrajini "došla zaista fantastično", jer mu dijalog sa Beogradom nije prioritet.

Činjenica jeste da se Srbija nije jasno odredila oko rata u Ukrajini. Ona je podržala rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, ali se nije odredila dalje prema sankcijama, a uticaj Rusije na Srbiju je veliki i Kurti to koristi na najbolji mogući način, napomenuo je Mijačić.

On podseća i da zemlje Zapada promovišu kosovsku nezavisnost i zato ne mogu i ne žele da idu protiv Kurtijevih jednostranih poteza.

Moramo da shvatimo koliko je Srbija nepopularna na Kosovu, ukazao je Mijačić, a naročito je nepopularna tokom vladavine Kurtija, koji čini sve da uništi bilo kakav dobar odnos sa Srbijom i Srbima na Kosovu.

S druge strane, imamo paradoks Otvorenog Balkana i super saradnju sa Albanijom, a Kosovo i njegove građane doživljavamo u negativnom tonu i neprijateljskom raspoloženju, zaključio je Mijačić. (kraj) zvs/ivt