Na pitanje o navodima predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su Nemačka i Francuska ponudile da ako se Srbija ne protivi ulasku Kosova u UN dobiće brz ulazak u EU, Varhelji je rekao da bi o tome bilo najbolje razgovarati sa Parizom i Berlinom, da nisu upoznati sa takvim predlogom, ali da bi ga ako postoji, rado videli.

Varhelji je rekao da je ocenjeno da Bosne i Hercegovina može da dobije status kandidata i da je to ponuda "koja dođe jednom u životu", te da postoje velika očekivanja od lidera u toj zemlji i da je EU spremna da se posveti.

"Ovo nije ponuda za političare, ovo je ponuda za zemlju", rekao je Varhelji i dodao da bi prva prilika za bavljenje pitanjem BiH mogla biti u decembru.

Govoreći o Severnoj Makedoniji rekao je da ima napretka u reformama i da to treba nastaviti, kao i da je Albanija pokazala veliku posvećenost jačanju vladavine prava i borbe protiv kriminala i korupcije.

Kada je reč o Crnoj Gori, prioritet ostaje jačanje vladavine prava i mora se raditi na pitanjima slobode govora, medijskih sloboda, slobode pravosuđa i borbe protiv organizovanog kriminala.

Upitan o delu izveštaja koji se odnosi na Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Varhelji je rekao da je to bio važan dogovor i da veruje da se može postići više političke stabilnosti i da se nada da će ovaj ugovor rešiti problem i omogućiti da se svi fokusiraju na druge stvari.

Poručio je da Turska ostaje ključni partner i zemlja kandidat za EU i da je važna saradnja u energetici i hrani, te istakao ulogu Turske kao posrednika u rešavanju ukrajinske krize.

On je ukazao da je danas predstavio sedam izveštaja za zemlje Zapadnog Balkana i Tursku, a da će naredni put predstavljati izveštaje za 10 zemalja, te da će među njima biti i Ukrajina, Moldavija i Gruzija.

Kako je rekao, EU će kroz energetsku zajednicu otvoriti tržište struje za Zapadni Balkan i istočne kandidate i ta uključenost će smanjiti zavisnost Zapadnog Balkana od ruskog gasa. (kraj) dar/and/bdr