Žiofre je, posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem kome je uručio izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija, istakao da u EU trenutno nema namere da se zamrzne proces pregovora sa Srbijom.

Izveštaj pokazuje da nastavljamo sa radom i ulažemo političku energiju, finansijska sredstva i diplomatske inicijative u Zapadni Balkan i Srbiju, rekao je Žiofre, napominjući da postoje neslaganja o pitanju usaglašavanja sa spoljnom politikom Unije i sankcijama Rusiji,

Žiofre je poručio je da su svi saglasni da je politika proširenja geostrateška investicija u mir, bezbednost i prosperitet EU.

Povodom izveštaja o Srbiji, Žiofre je ukratko naveo da je delegacija Evropskog parlamenta učestvovala u dijalogu o izbornim uslovima, da su politčki akteri učestvovali na izborima i da je prisutan politički pluralizam u parlamentu.

Međunarodna zajednica je definisala određene nedostake koji bi trebalo da budu otklonjeni do sledećeg izbornog ciklusa, napomenuo je Žiofre i dodao da je zabeležen napredak u sektoru pravosuđa, jer je Srbija preduzela važne korake za jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa kroz ustavne promene.Ostvaren je ograničen napredak u borbi protiv korupcije, borbi protiv organizovanog krimnala, dok prema izveštaju nema napretka po pitanju slobode medija i slobode izražavanja, rekao je Žiofre.

On dodaje da se radilo na unapređenju bezbednosti novinara, formirane su radne grupe, policija i tužiaštvo brže reaguju na pretnje, ali ključno potanje je da se glavno zakonodavstvo i Medijska strategija ne primenjuje u potpunosti, nisi Zakon o javnom informisanju i Zakon o elektronskim medijima.

Srbija je nazadaovala kada je reč o oblasti spoljnih poslova i usaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom poltikom i u izveštajnom periodu je sa 64 odsto pala na 25 odsto, upozorio je Žiofre, ističući da je razlog za to izostanak usaglašavanja "sa merama koje su preduzete posle ničim izazvane ruske agresije na Ukrajinu".

To je pitanje i naše zajedničke budućnosti, računamo na Srbiju i druge partnere koje smatramo svojim saveznicima, da se uskladimo u pitanjima bezbednosti, Potrebna nam je Srbija, potreni su nam naši partneri, istakao je šef Delegacije EU.

Žiofre je rekao da je dijalog sa Kosovom nastavlja, da su se glavni pregovarači redovno sastajali, dok je u avgustu održan sastanak Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija, ali bez napretka u normalizaciji odnosa i postizanju sveobuhvatnog rešenja.

On je rekao da se u izvšetaju konstatuje da je klaster 3 u pregovorima sa Srbijom tehnički spreman za otvaranje, ali da odluka zavisi od zemalja članica EU.

One treba da odluče, a one će posmatrai širu sliku i sveukupan kontekst, naveo je ambasador EU u Beogradu.

Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Žiofre navodi da je Srbija između dobrog i umerenog nivoa pripremljenosti, ostvaruje napredak u uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije.

Srbija i EU su bliski partneri, rekao je on, ukupna razmena je dostigla 32 milijarde evra, EU je prvi investitor, prošle godine strane direktne investicije dostige su 1,85 milijardi evra, a EU je najveći donator.Žiofre je podsetio da se zajednički radi na brojnim projektima u sektoru energetike, obnovljivih izvora energije, diversifikaciji snabdevanja gasom, dok je EU dala 50 miliona evra za izgradnju gasnog interkonektora od Srbije do Bugarske.

U Evropi se, nažalost, fokusiramo na posledice ruske agresije na Ukrajinu, što je događaj koji je promenio bezbednosnu situaciju u Evropi, upozorio je Žiofre i istakao da bi izveštaj EK za Srbiju trebalo da bude "korisna alatka" za dalji napredak u procesu evrointegracija.

Treba da iskoristimo priliku da donesemo neophodne odluke, ma koliko bile teške, kako bismo išli napred, zaključio je šef Delegacije EU u Srbiji. (kraj) vip/ivt/drp