Majstorović je rekao da se u Izveštaju tvrdi da su karakteristika parlamentarnih izbora u Srbiji bili i neravnopravni uslovi, pristrasnost u medijima u korist vlasti, zloupotreba javnih resursa.

U parlamentu prevladava atmosfera u kojoj je govornica platforma za uvrede i pretnje. Ocenjeno je da je ostvaren ograničen napredak u reformi javne uprave, ali da je više od polovine najistaknutijih funkcionera u statusu vršioca dužnosti, što utiče na njihovu nezavisnost i odgovornost, izjavio je Majstorović.

Zamenica šefa Delegacije EU u Beogradu Plamena Halačeva ocenila je da u dijalogu o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova nije ostvaren napredak.

Usklađenost spoljne politike Beograda sa EU je smanjena sa 64 odsto na 45 odsto. Srbija se nije priključila restriktivnim merama prema Rusiji. Očekuje se da će se Beograd, u skladu sa obavezama, postepeno priključiti tim merama, rekla je Halačeva.

Nikola Burazer iz Centra savremene politike je upitao šta znači za evropski put Srbije ako Beograd uvede sankcije protiv Moskve ukoliko se to uradi „u atmosferi da smo ucenjeni, pritisnuti, da nemamo drugog izbora?“

Uz takav narativ, šta će uvođenje sankcija Rusiji doneti u smislu usaglašavanja sa vrednostima EU? Uvođenje sankcija na taj način nas neće ni malo približiti cilju da delimo suštinske evropske vrednosti, što je ogroman problem, izjavio je Burazer.

On je naveo da se u Izveštaju Evropske komisije negativno ocenjuje rad Regulatornog tela za elektronske medije, jer je ponovo dodelilo nacionalne frekvencije televizijskim stanicama koje su prethodno kršile pravila i norme.

U Izveštaju se pominju napadi na novinare i da država finansira medije koji krše kodekse. Pominje se i kompanija Telekom, u kontekstu monopolizacije medijskog tržišta, rekao je Burazer.

Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom konstatovala je da je u izveštaju posebna pažnja posvećena odnosu Srbije prema procesuiranju ratnih zločina, odnosno odsustvu saradnje sa mehanizmom koji je nasledio predmete Haškog tribunala.

Beleži se da sve više izostaje ograđivanje od prisustva osuđenih ratnih zločinaca u javnosti, ukazala je Spremo i dodala da se u Izveštaju navode konkretni primeri zabrane javnih okupljanja, kao što su ekološki skupovi i protesti zbog veličanja ratnih zločinaca, a posebno šetnja tokom Evroprajda.

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ukazao je ba stav EU da Srbija mora da radi na ograničavanju uticaja politike na rad policije.

To se ponavlja uz godine u godinu jer niko u Srbiji nikada nije želeo da se odrekne uticaja politike na Ministarstvo unutrašnjih poslova, izjavio je Elek.

Prema njegovim rečima, EU nije bila zavedena kada je Vlada Srbije pre dve godine objavila rat protiv mafije.

Potrebno je preći na strateški pristup borbe protiv velikih organizovanih kriminalnih grupa, ocenio je Elek.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković ocenila je da je evroskepticizam regresivna ideologija koja vuče Srbiju unazad i platforma na kojoj se udružuje kranja desnica.

To zahteva organizovani odgovor evropskog dela društva, navela je Nataša Vučković. (kraj) vip/drp/dj