"To je deo našeg pregovaračkog okvira", naveo je on.

Žiofre je rekao da, kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, "EU nastavlja da bude vrlo posvećena procesu i pokušava da postigne napredak u dijalogu" i dodao da se održavaju redovni mesečni sastanci glavnih pregovarača.

Prema njegovim rečima, postizanje sporazuma o normalizacija odnosa je urgentan, ključni korak koji Srbija treba da napravi na svom evropskom putu.

On je rekao da je sada proširenje još važnija dugoročna investicija EU u susedstvu, posebno kada je u pitanju Zapadni Balkan.

"Mir, stabilnost je naš zajednički prosperitet", istakao je on i dodao da su "pravila igre jasna".

"Pošto postoji nova pažnja usmerena na proširenje moramo da ubrzamo reforme. Želimo da Srbija ubrza svoje napore i pojača ih ka usklađivanju politike zarad napretka. To je kontekst u kome radimo i jedva čekamo da počnemo na tome da radimo sa novom Vladom", rekao je Žiofre.

On je rekao da je u izveštaju Evropske komisije konstatovano da je Srbija postigla izvestan napredak u funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji, vlast je posvećena makroekonomskoj stabilnosti i reformama, ekonomija se dobro oporavila posle pandemije, privredni rast se ubrzao.

Žiofre je rekao da je registrovan napredak u reformi Poreske uprave, e-fiskalizaciji, da je unapređeno poslovno okruženje, procedure su pojednostavljene, troškovi smanjeni, ali su i dalje brojne neke administrativne procedure.

On je ocenio da Srbija sporo napreduje kada je u pitanju privatizacija državnih preduzeća i pozvao nadležne da sprovedu Akcioni plan i smanje "fiskalna curenja".

Žiofre je rekao da su rukovodioci državnih preduzeća i dalje pod velikim političkim uticajem.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je da je od vitalne važnosti za Srbiju da ostane na evropskom putu, da se nastave reforme u svim oblastima i da nadležni, u skladu sa našim nacionalnim interesima, uvažavajući mišljenje građana, donose važne odluke u različitim oblastima.

Ona je rekla da nije zabeležen napredak u oblasti javnih nabavki i da će Srbija uraditi sve što je predviđeno iz Poglavlja 5 koji se odnosi na tu oblast.

"Konstatovano je da se srpska privreda snažno oporavila u 2021. godini nakon čega je sledilo očekivano blago usporavanje u prvoj polovini 2022. godine", rekla je Joksimović i dodala da Srbija ne može da bude izuzeta, jer je umrežena sa evropskom privredom tako da se sve krize osećaju i prelivaju i kod nas.

Ona je rekla da je "stabilnost bankarskog sektora održana, rast kreditiranja je ostao snažan", značajno je poboljšan budžetski bilans u 2021. godini uprkos povećanju kapitalne potrošnje.

"Konstatovano je da je Srbija umereno pripremljena i da je ostvaren određeni napredak u nastojanjima da se nosimo sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar EU", rekla je Joksimović.

Prema njenim rečima, struktura privrede je poboljšana, a ekonmska integracije EU je ostala na viskom nivou.

"Konstatovano je da se sektor malih i srednjih preduzeća i dalje suočava sa izazovima, uključujući nejednake uslove u poređenju sa velikim kompanijama i stranim investitorima", rekla je ona.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS Mihajlo Vesović rekao je da je cilj EU za privredu Srbije izuzetno važan strateški prioritet, pre svega u poslovnom pogledu.

On je rekao da ništa ne povezuje EU i Srbiju tako dobro, snažno i kvalitetno kao ekonomske veze i zbog toga je privreda Srbije zainteresovana za ubrzanje procesa pridruživanja EU.

Vesović je istakao da je 65 odsto izvoza Srbije izvoz u EU, da je 60 odsto uvoza Srbije uvoz iz EU, da sa EU trenutno trguje 24.000 privrednih subjekata iz Srbije, oko 10.000 privrednih subjekata u Srbiji osnovano je sa većinskim vlasništvom lica iz EU.

"Imamo 19 milijardi direktnih stranih investicija u poslednjih 10 godina", istakao je Vesović. (kraj) vbr/lč/dj