Nije mi poznato da evropski predlog zahteva hitno rešenje u roku od nekoliko nedelja, ali svakako zahteva veoma brz napredak u dijalogu, kazao je Eskobar i dodao da francusko-nemački predlog treba razmotriti, jer može pomoći da se veoma brzo ostvari napredak.

Nisam određivao nikakve rokove za to i taj predlog je i dalje u kontekstu dijaloga koji vodi EU. Kao prvo, nije na nama da postavljamo rokove, a koliko mi je poznato, nisu ih postavili ni Evropljani, rekao je Eskobar.

Nema pretnji, nisu planirane nikakve sankcije. S našeg stanovišta, i Srbija i Kosovo su važni, konstruktivni partneri i sve to treba da bude urađeno u kontekstu dijaloga koji vodi Evropska unija, kazao je Eskobar.

Na pitanje zašto je tražio od Prištine da odloži uvođenje novih registarskih tablica na deset meseci, Eskobar je objasnio da je sprovođenje te odluke počelo u toku leta, a da su međunarodni partneri tada tražili odlaganje primene od godinu dana da bi se svi bolje pripremili.

Otad su prošla dva meseca, tako da i dalje tražimo preostalih deset meseci. Rok ostaje 1. septembar sledeće godine, objasnio je on.

Naš razgovor o tome je i dalje u osetljivoj fazi, rekao je Eskobar i dodao da se zaista nada da će produžiti rok.

Nadam se da će prihvatiti zahtev zemalja Kvinte i lični zahtev državnog sekretara da to odlože da bi primena bila manje haotična i da bi se stekli uslovi za njeno valjano sprovođenje, predočio je američki diplomata.

Eskobar navodi da će se tokom tih deset meseci od Kosova zahtevati da obave informativnu kampanju, da obave više konsultacija sa zajednicama koje će biti pogođene time i da bude više koordinacije s međunarodnom zajednicom.

On je rekao da nema rokova ni kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština, ali to ostaje postojeća obaveza koja mora biti ispunjena.

Uvek pokrećem to pitanje s kosovskim vlastima. To je postojeća obaveza i jedina u okviru briselskog dijaloga koja je prošla kroz kosovsku skupštinu. Zato je od ključne važnosti da se reši to pitanje kad razmišljamo o zajednici na severu Kosova i o tome kako oni mogu da ostvare svoja prava i kao građani Srbije i kao građani Kosova, istakao je Eskobar.

Oni imaju pravo da učestvuju u kulturnom, društvenom i političkom životu Srbije u skladu s Ustavom Srbije i na osnovu svog državljanstva Srbije, ali imaju pravo i na punu zaštitu institucija Kosova na osnovu svog kosovskog državljanstva. Zato je osnivanje Zajednice srpskih opština ključni preduslov za ostvarivanje napretka, smatra on.

Eskobar je ukazao da su SAD zabrinute što dijalog ne napreduje i veruju da obe strane treba konstruktivno da se uključe u dijalog koji vodi EU.

Obe strane treba da primene postojeće sporazume i da se obavežu na mirno rešavanje svih sporova, naveo je.

Sjedinjene Države podržavaju uzajamno priznanje. Smatramo da bi to bilo najbolje za region, ali suština dijaloga je da dve strane nađu rešenje koje im odgovara, kazao je Eskobar.

Na pitanje da li je to moguće bez uzajamnog priznanja, Eskobar je odgovorio potvrdno u slučaju da postoji rešenje koje odgovara obema stranama i ako se dve strane tako dogovore.

Moramo naći veoma održiv krajnji rezultat koji odgovara obema zemljama. Naš stav je sve vreme bio da je priznanje verovatno najbolje rešenje, ali ako dve strane nađu drugačije rešenje, podržaćemo ga, poručio je Eskobar.

U međuvremenu, dodao je, moramo ostati uključeni u dijalog, moramo sprečavati bilo kakva sukobljavanja i bilo kakvu vrstu nasilja koje bi destabilizovalo ceo region.

Nastavićemo da se konsultujemo sa oba glavna grada, specijalni izaslanik EU će posećivati region i nastaviti da razmatra francusko-nemački predlog i da traži načine za njegovo tumačenje, koji nam mogu dati jasan strateški okvir za napredak pregovora, zaključio je Eskobar. (kraj) is/ivt/dpv