Ona je rekla da je glavno pitanje kako da se Berlinski proces iskoristi za ljude koji žive u regionu i istakla da ga podržavaju mnoge zemlje EU.

Ukazala je na značaj što se naredni samit u okviru Berlinskog procesa održava u Tirani, kao prvi samit koji će biti održan u regionu.

Predstavnik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović rekao je da je oživljavanje Berlinskog procesa komplementarno s panevropskim odgovorom na krizu u Ukrajini i da predstavlja podsticaj geopolitičkom odgovoru na događaje u Jugoistočnoj Evropi.

Profesorka Ekonomskog fakulteta iz Podgorice Gordana Đurović rekla je da su na poslednjem samitu potpisana tri sporazuma čija je korist ta što će Kosovo i Bosna i Hercegovina međusobno ukinuti vize, što će javne ustanove priznati diplome zapadnobalkanske šestorke i što će postojati dodatne olakšice za lekare, stomatologe i arhitekte, ali je dodao daje to bilo predviđeno i CEFTA sporazumom.

Ona je rekla da je ključna stvar to što je sporazum potpisalo svih šest aktera sa Zapadnog Balkana i da to budi nadu će se situacija malo smirivati.

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić istakla je da se kontekst Berlinskog procesa mnogo promenio od pokretanja 2014. godine do danas.

Ona je istakla da je cilj nekada bio da se zadrži evropski put regiona, smanji ekonomski jaz između Zapadnog Balkana i EU i da se podstakne saradnja, a da je posle rata u Ukrajini situacija bitno drugačija, da postoji i Evropska politička zajednica, da dolazi do novog talasa migracija iz Ukrajine i Rusije, koji osećaju i Srbija i Crna Gora.

Minić je ukazala i na to da se prvi put u regionu vidi pad očekivanja građana da će ikada postati deo EU i da 28 posto veruje da se to nikada neće desiti, a da optimizma još ima u Albaniji i na Kosovu, dok po pesimizmu prednjači Srbija.

Publicista iz Prištine Veton Suroi govoreći o Berlinskom procesu istakao je da je to mirovni proces i da ima komponentu koja ukazuje na mogućnost da region izađe iz kulture rata u kojoj živi već 30 godina.

Dodao je da postoje dva izazova u vezi sa regionom, a to su da je Zapadni Balkan region nerazrešenih konflikata, a drugi je bezbednost.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Goran Svilanović rekao je da EU posle rata u Ukrajini više nije u reorganizaciji, da se ne razgovara sada o pridruživanju i da će se naredne dve godine govoriti o opstanku EU.

On je dodao da bi posle rata Evropa trebalo da se okrene oko sebe i proširi vidike na istočnu Evrpu, jugoistočnu Evropu i sever Afrike i da to postane deo evropske ekonomske zone.

Predsednik Regionalne akademije za demokratski razvoj Balša Božović ocenio je da je prethodni Samit Berlinskog procesa bio uspešan zbog potpisanih sporazuma i deklaracija, ali i zbog izjave nemačkog kancelara Olafa Šolca da je u interesu EU i Nemačke da Zapadni Balkan bude deo EU. (kraj) dar/and/dj